LOL [ uredjuje se ]

9. Deo

WOW!!! Deveti deo! Jednostavno ne mogu da verujem. Devet delova i imam 2.5k viewsa, preko 270 vote-a. Presrećna sam! HVALA svima koji čitaju i komentarišu moju priču! Poslušajte pesmu koja ide uz ovaj deo. Probajte da je pustite dok čitate a ako se završi pustite je ponovo! 😉 Nekako se uklapa uz Taylorina osećanja. Obratite pažnju na stih: " a day without you is like a year without a rain ( dan bez tebe je kao godinu dana bez kiše ) " iU ovom delu će se pomenuti jedna važna reč, a ta reč je . . .
( pustite pesmu, trebalo bi da troje do kraja flashback- a )
______________________
Sedim sama u mračnom uglu svoje sobe. Smrzavam se, ali to mi nije važno. Ceo dan je sijalo sunce, ali kada sam ja ušla u sobu, oblaci su ga prekrili... Uzimam našu uramljenu sliku u ramu oblika srca iz zaključajne kutije. Besno je bacam na pod. Staklo se lomi i pravi veliku jasnu pukotinu izmedju nas dvoje. U sobu ulazi Badi cvileći. Stavlja glavu na moje krilo kao da je i on tužan. Na sekundu se nasmešim ali onda se setim od koga sam dobila Badija i osmeh mi nestaje sa lica. Ipak još uvek volim mog psa bez obzira na njega, kao što ću njega voleti bez obzira na nju...
Prisećam se ovog groznog dana, dok mi se jedna suza mi se kotrlja niz obraz ...
Flashback :
- Pre 11 sati -
Budi me grozna zvonjava budilnika. Nevoljno ustajem iz kreveta sa lošim osećajem u stomaku. Danas neće biti lep dan ... Medjutim , čim sam se razbudila u moju glavu je ušao Bogdan i osmeh mi se pojavio na licu. Obukla sam majicu na jedno rame sa natpisom: " Yes, I like you, so what?! ",
bordo uske helanke i bele starke. Stavila sam crveni sjaj za usne. Pozvala sam Mariju, ali nije se javila , pa sam sama požurila ka školi . Čudno. Razmišljala sam malo o školi, malo o Urošu i ko je mist...
Razmišljanje mi je prekinuo jedan nestvaran prizor. Videla sam Bogdana kako se ljubi sa nekom devojkom plave kose. Svake sekunde koju sam provela gledajući ih srce mi se slamalo... Setila sam se njegovih reči:
" Sve bih uradio za takvu lepoticu!!"
" hoćeš li da se družimo ponekad ? "
" Meni si najsladja ti! "
" ok , princezo"
" Daj mi ruku, ne želim da padneš "
.
.
.
Sve su to bile laži . Bila sam na ivici suza, ali nisam htela da plačem. U tom trenutku Bogdan i ona devojka su me ugledali, Bogdan se nasmešio i mahnuo mi da im pridjem. Nisam mogla da verujem! Stegla sam pesnice. Nabacila sam lažan osmeh i prišla im. " Hej Taylor! " rekao je veselo.
" Ćao " rekla sam hladno
Prišao mi je da me zagrli, ali sam se udaljila i pružila mu ruku da se rukujemo. Pogledao me je začudjeno, ali ništa nije rekao.
" Ovo je Mina, MOJA DEVOJKA, "rekao je to kao najnormalniju stvar, " sinoć je stigla iz Rusije ". Nasmešila sam se i rukovala sa njom.
" Taylor " rekla sam kroz zube.
Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
" Zvonilo je, moram da idem, medo! "
rekao joj je i poljubio je. MEDO ?! Krenuli smo ka učionici. Tiho sam rekla: " Nisi je pominjao ranije, mislim, Minu. "
" Da , otišla je u Rusiju pre par meseci i bili smo u svadji, ali smo se napokon pomirili. Ostaje ovde nedelju dana. " rekao je sa osmehom od uva do uva.
Ušli smo u učionicu. Seo je na jedno mesto i pokazao mi da sednem pored njega, ali sam ga ignorisala i sela pored Igora. Svo vreme sam pričala sa njim i smejala se.
Dobro Bogdane, sada igramo tvoju igru.
Nasmešila sam se. Mogu i ja tako da se ponašam, mogu i hoću.
Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
Zvonilo je.Bogdan mi je prišao.
" Ej Taylor " rekao je tiho.
Iza se čulo dovikivanje mog imena. Zvala me je Maja.
" Ne mogu sada da pričam, ćao! " rekla sam i brzo potrčala ka drugaricama. Ostao je u čudu. Epa , Bogdane, nema više one stare Taylor koja je uvek tu za tebe.
Ceo dan sam ga izbegavala. Tek sam mu na kraju dana prišla i upitala ga: " Nešto si hteo da mi kažeš ? " osmehnula sam se. " Hteo sam da te pitam da posle škole ideš sa mnom i Minom u šetnju, ali čini mi se da ti naša veza smeta... "
Pogledala sam ga " začudjeno " . Kako je tako direktan?! Nema šanse da mu to priznam!
" Zašto bi mi smetala?! Naravno da hoću, osim ukoliko ne želite da budete sami... " rekla sam sa nadom da će reći da žele da budu sami, ali mi se sreća nije osmehnula. " Ma ne smeta nam! " osmehnuo mi se . Zašto mi se ovo dešava?! Lažno sam mu se osmehula. Danas ću se " baš lepo" provesti. Zajedno, izašli smo iz škole, a ispred je, naravno, bila Mina. Potrčala je Bogdanu u zagrljaj, i naslonila glavu na njegovo rame. Pošto Bogdan nije mogao da joj vidi lice, besno i izazivački me je pogledala. Nisam znala zašto. Krenuli smo ka obližnjem parku. Bogdan i Mina su se svo vreme držali za ruke i grlili se. Šetali smo u tišini dok je Mina nije prekinula: " Taylor imaš li ti momka? " zlobno se smešila. " Nemam " rekla sam sa blagim osmehom na licu . " Pa da, sigurno si previše lepa da bi imala momka! " rekla je normalno, ali sam u njenom glasu prepoznala sarkazam.
Bogdan je skrenuo sa teme: " Ajde da vidimo reku " rekao je i pokazao ka reci okruženu kamenjem. Krenuli smo ka tamo. Bilo je nezgodno hodati po tom kamenju. Odjednom, saplela sam se i pala pravo na jedan oštar kamen . Noga mi je krvarila. Znala sam da se nisam sama saplela - neko me je gurnuo, a znala sam i ko. Pokušala sam da ustanem , ali noga me je jako bolela i nisam mogla. Mina se smejuljila. Bogdan mi je prišao i upitao me: " Jesi li dobro? Treba li ti pomoć? " Pogledala sam da: " Ne treba mi pomoć! " još jednom sam pokušala da ustanem, ali me je noga još više zabolela . " Ne možeš da hodaš, poneću te do kuće. " Mini je osmeh nestao sa lica. Bogdane, zašto otežavaš svaki moj plan da te zamrzim? Podigao me je na ledja. Mina me je besno gledala. Kada smo bili blizu moje zgrade rekla sam: " Odavde mogu sama " i spustio me je pozdravili smo se i ja sam krenula ka zgradi, ali sam se setila da mu se nisam zahvalila i vratila sam se. Tada sam čula Bogdanov glas: " Znaš da me ona ne interesuje i da mi ništa ne znači! "
Oči su mi se napunile suzama. On ne želi da budemo prijatelji. Baš ga je briga za mene! Brzo sam otrčala ( koliko sam mogla, noga me je I dalje bolela) , ušla u stan i zatvorila se u sobu. Sela sam u jedan ugao i počela da pračem...
End of flashback
Reke suza teku niz moje lice. Ovo mi je najgori dan u životu! Odjednom, čujem kucanje na prozoru. Ko je to, provalnik? Brišem suze. Iako ću u roku od 5 sekundi možda biti opljačkana, nikada nisam volela da me neko vidi kako plačem, da pomisli da sam jadnica, čak iako je taj neko provalnik. Plašljivo sam prišla prozoru i razmaknula zavese. To je bio ... BOGDAN! ŠTA?! Otvorila sam prozor i rekla: " Pa jesi li ti normalan?! Planiraš da me opljačkaš? Kako si se popeo? Znaš li da postoje vrata?! " postavljala sam mu brdo pitanja, a on me je gledao sa čudjenjem. " Naravno da ne planiram da te opljačkam. Zabrinuo sam se, nisi se javljala. Otišao sam kod Marije, ni njoj se nisi javljala. Vaše sobe su preko puta, pa preko konopca svako može lako da se popne. A i mrzelo me je da dolazim do svih tih vrata! " slegnuo je ramenima.
" Zašto nisi sa svojom " divnom " devojkom koja me je gurnula na kamenje? Ionako si rekao da ti ništa ne značim! " upitala sam besno. " Čula si " rekao je tiho, " To sam rekao, u smislu da nisam zaljubljen u tebe! " Te reči su me pogodile. U očima sam osetila suze, ali sam ih suzdržala. " Tako ti kažeš. Ja znam da to nije značilo to " rekla sam. " Ionako sam raskinuo sa njom" rekao je tiše, " ja sam to želeo. " Zašto? " upitala sam ga. Skoro kroz šapat je rekao: " Zbog tebe " Osetila sam čudan osećaj u stomaku. Približio mi se i nagnuo glavu ka meni. Neće valjda? Usne su nam bile udaljene par milimetara. Odjednom, neko je ušao u sobu. Brzo smo se razdvojili. To je bila Marija?! Bila je bleda, videlo se da je bolesna. " Izvinite, nešto prekidam? " upitala je, bilo joj je neprijatno. " Ne, baš sam se vratila iz šetnje sa Bogdanom i njegovom divnom devojkom, koja mi je umalo polomila nogu! " rekla sam sa vidljivim lažnim osmehom na licu.
Bogdan me je popreko pogledao. Tek tada sam shvatila da ne znam zašto je Marija uopšte došla." Čekaj, otkud ti uopšte ovde?! Ništa mi nije jasno! " rekla sam. " Pa Bogdana je mrzelo da ide stepenicama kao normalni ljudi, a ja nisam htela da poginem pa sam došla okolnim putem- kroz vrata! " rekla je gledajući ga u stilu " nisi normalan "
" I kako ti je njegova devojka skoro polomila nogu? "
" Nije mi devojka ! " rekao je besno.
" Pa bila je! " uzviknula sam
" Bilo pa prošlo! " besneo je.
" Umalo mi je polomila nogu! " vikala sam.
" Ni... " počeo je ali se Marija prodrala: " STANITE! NE SVADJAJTE SE! EKIPA LOL SE RASPADA ZBOG VAŠIH SVADJA! " . To nam je privuklo pažnju.
" LOL ?! " zbunjeno smo upitali u isto vreme.
_________________________
Pa, kladim se da ovo niste očekivali! Verujte mi, nisam ni ja! Jednostavno, kada sam krenula da pišem inspiracija je sama došla! Nadam se da vam se svidja ovaj deo. Komentarišite da li ste slušali pesmu dok ste čitali. Takodje, komentarišite šta mislite da znači LOL? I da se zna, neki su pisali da bi bilo bolje da stavim nešto originalnije kao naslov pa da kažem odlučila sam DA NEĆU MENJATI IME KNJIGE! I hvala @milatrifunovic što mi je dala ideju da lol takodje znači lots of love!Ostavite vote&com, mnogo mi znači! Ly
Lana