18. Deo

200 37 15
                                    

Taylor's P.O.V.

Midnight,
You come and pick me up, no
headlights,
Long drive,
Could end in burning flames or
paradise

Fade into view, oh, it's been a while
since I have even heard fro -

" Halo? " javljam se pospanim glasom.

Znam da je već prošlo jedanaest, ali ipak je raspust, normalno je da spavam malo duže nego uobičajeno.

" Halo Taylor. " čujem veseo glas moje najbolje drugarice sa druge strane slušalice.

" Ej šta radiš? " pitam je već razbuđena, jer ipak, to je Marija, u njenom društvu zasigurno ne možeš ostati smoren.

Dovoljna je jedna njena rečenica i odmah se razbudim spremna za jedan dugačak telefonski razgovor ili kako ona to zove trač partija.

Znam, znam, tračarenje ' nije lepo ' , ali hej, mi smo ipak samo tinejdžerke na raspustu. Nije kao da imamo pametnijeg posla.

' A šta je sa Urošem? ' moj unutrašnji glas me podseća.

Duboko uzdišem. Zaista sam zaboravila na njega, ali on je tu, osećam to...

" Taylor, slušaš li me uopšte? " u razmišljanju me prekida Marijino pitanje.

" Da, samo-" počinjem, ali me ona prekida komentarisanjem Anđeline nove frizure.

" Jesi li videla kakva joj je kosa? Mislim kao da joj je gnezdo na glavi, a meni priča da sam plavuša! "

Marija nije osoba koja često govori loše o drugima, ali sa Anđelom je u užasnom odnosu.

Ona stalno priča Mariji nešto u vezi kose, a Mariju to nervira, pa koristi svaki trenutak da na mene istrese celokupno mišljenje o njoj.

Ne mogu da se žalim, verujem da i ja njoj često to radim kada se iznerviram, ali sada moram da joj kažem nešto mnogo važnije.

" Ovaj... Marija " govorim ali me ne sluša.

" Farbala se u zeleno, pa ko još to radi?! "

" Marija, mogu li nešto da kažem? " kažem glasnije ali još uvek nedovoljno.

" Ali da li se ona ikada očešlja?! Ver- " govori bez prestanka, ali ovaj put ja nju prekidam:

" Marija! " vičem.

" Molim?! " kaže iznervirano. Verovatno još dugo nije nameravala da prekine sa pričom.

" Imam nešto važno da ti kažem. " tiho govorim.

" Šta je sad? Ako nije nešto važno stvarno ću da po- "

" Uroš se vratio! " kažem glasno kako bih nadjačala njeno gunđanje.

" Molim? " govori tiše, " Misliš, zaista je tu? Videla si ga? " postavlja mi pitanja u neverici.

" Da. " odgovaram jednostavno.

" Ali kako? Šta ti je rekao? " pitala me je još uvek ne verujući.

Počela sam da joj prepričavam ceo jučerašnji događaj, a ona me je, prvi put nakon dužeg vremena pažljivo slušala.

Kada sam napokon završila Marija je rekla: " Čekaj, kada si ga ugledala nisi ga prepoznala dok nije otišao? "

" Tačno tako! " uzviknula sam, " Znala sam da ga poznajem, ali nikako nisam mogla da se setim odakle. A kada sam se napokon setila, on je jednostavno nestao! "

" Znači, misliš da ćeš ponovo morati da se boriš protiv njega? " pitala je.

" Ne. " odgovorila sam, " Mi ćemo morati dsa se borimo protiv njega. Rekao mi je nešto poput: 'Ovih dana desiće ti se razne loše stvari. Tebi i tvojim prijateljima trebaće mnogo sreće da opstanete. ' Nakon toga sam ga prepoznala, ali već je bilo prekasno. "

LOL [ uredjuje se ]Where stories live. Discover now