LOL [ uredjuje se ]

6. Deo

Hej .... Evo me opet. Izvinite što ste dugo čekali nastavak, ali pisanje priča nije lako kao što izgleda. Takodje, prijavila sam se za takmičenje iz istorije i nemam mnogo slobodnog vremena za pisanje. Komentarišite mi novi cover za priču, pošto sam ga danas i juče menjala na dva minuta, ali odlučila sam se za ovaj . U ovom delu ćete upoznati mnogo novih likova! Pa..... Evo ga i šesti deo!
P.S. Od ovog dela knjiga postaje malo misteriozna pa mi komentarišite kako vam se svidja.
_______________________
Celo odeljenje ( osim Marije koja je bolesna ) sedi ispred učionice profesorke Džajić. Razmišljamo šta ćemo sada da radimo. Napetost je ogromna. Za 8 minuta počinje čas i svi ćemo sedeti u učionici i raditi iznenadni test. Niko ne želi da dobije 1 a nismo ni učili.
Odjednom ustaje Marko ( jedan naš drug ) : " Pa, ne preostaje nam ništa drugo sem da bežimo sa časa. "
Svi ga gledamo raširenih očiju. Nikome nije bilo to u prvom planu . Videći našu reakciju Marko nastavlja: " Nećemo pobeći za ceo dan, posle književnosti ide istorija, vratićemo se do tada." Svi ga i dalje gledaju, kao da razmišljaju. Prvi ustaje Miloš: " Pa ako ćemo da se vratimo na istoriju meni je to skroz ok "
Zatim ustaju Vuk i Igor. Zatim i Maja, Petra i Anja. Sledeći ustaje Bogdan a za njim i ja. Na kraju smo se svi dogovorili da odemo u park u blizini. Krenuli smo polako da nas ne bi provalio ni jedan nastavnik. Medjutim ja sam morala da odem do ormarića. Kada sam izlazila iz škole iza mene se čuo glas profesorke Džajić: " Hej! Ana Filipović to si ti?! "
Brzo sam klimnula glavom i istrčala iz škole. Kada sam stigla u park svi su već bili tamo. Sedeli su na klupama. Htela sam da sednem pored Anje i Milice ali mi je pažnju privukla jedna devojka koja je pravila narukvice. Sedela je sama. Malo bolje sam je osmotrila. Imala je sličnu kosu kao ja a i bile smo iste visine. Pošto je samo ćutala i plela narukvicu, ja sam započela razgovor:
" Ćao, ja sam Taylor " osmehnula sam joj se.
" Ja sam Ana " rekla je veselo.
" Čekaj, Ana Filipović?! " rekla sam uzbudjeno. Osećala sam se grozno! Ne mogu da verujem šta sam uradila. Već sam znala odgovor.
" Da, što? " upitala me je začudjeno .
Nisam imala srca da joj kažem šta san joj uradila .
" Ma ne znam od koga ( znala sam na žalost ) ali sam danas već čula to ime.
" Stvarno? " , upitala je začudjeno,
" Ljudi me ne pominju baš često. " rekla je tužno, " Nisam baš zanimljiva i društvena osoba "
Bilo mi ju je žao. Morala sam nekako da joj se odužim za ono što sam joj učinila, a upravo sam našla način.
" ŠTA?! To je smešno. Ti si veoma zanimljiva osoba. Evo, upoznaću te sa Anjom i Milicom, znam da ćete se savršeno uklopiti! " rekla sam joj veselo.
Nasmešila mi se. Ustala sam i krenula prema njima dvema vukući Anu sa sobom.
" Taylor, " rekla je, " Stani "
Zastala sam i pogledala je sa čudjenjem.
"Imam nešto za tebe " rekla je tiho i dala mi ispletenu plavo-ljubičastu narukvicu koju je malopre isplela. Kako je znala da su mi to omiljene boje?
" Nekako mi ide uz tebe " osmehnula mi se.
" Divna je..... Svidja mi se! Hvala Ana! "
rekla sam i zagrlila je.
" A sad da te upoznam sa Milicom i Anjom " povukla sam je za ruku.
" Ejjjjj " rekla sam im veselo.
" e " odgovorile su mi.
" Ovo je Ana "
" Ćao Ana " rekle su veselo. Ana se brzo raspričala . Upoznala sam je i sa Emom i Katarinom. Brzo se uklopila u društvo.
Pogledala sam na sat. Bilo je vreme da krenemo. Pokupili smo stvari i krenuli ali smo iza nas čuli glas: " Znači tu ste!"
Okrenuli smo se. To je bila
..........................................................................................................................................................................
MARIJA!!!!!
Svi smo odahnuli. Pomislili smo da je to Džajićka. Medjutim, pored Marije je bio jedan dečak bledog tena, crne kose i krupnih crnih očiju.
Svi smo ga čudno gledali.
Uhvativši naše poglede rekla je: " Ovo je Uroš. Kada sam stigla u školu dok sam vas tražila naletela sam na njega i upoznala ga. Takodje sam mu malo pričala o vama . "
Prva sam ja progovorila: " Ćao, ja sam Taylor "
Osmehnuo mi se: " Znam, Marijina najbolja drugarica? Pričala mi je o tebi"
Nasmejala sam mu se. Delovao mi je ok. Kada smo mu se svi predstavili krenuli smo ka školi.
Upitala sam Mariju: " E da, zar nisi bolesna? "
" Još uvek mi je zapušen nos, ali dobro sam. Odlučila sam da dodjem u školu " ,rekla je, " i zašto ste bežali sa časa? "
" Pa trebali smo da imamo iznenadni test, zar ne znaš? " upitala sam je.
" Ne! " , namrštila se, " drugo odeljenje je imalo jer su je iznervirali. Mi smo trebali da gledamo film " Home "
( izmislila sam film, ali to je kao neki najnoviji popularni film za tinejdžere ) mada ćemo sigurno sutra i mi imati , s obzirom na to da smo pobegli sa časa. "
Bila sam besna. Za džabe smo beželi sa časa, nismo odgledali " Home " i sutra ćemo imati test za kaznu što smo pobegli sa časa. Gore nije moglo biti.
Stigli smo u školu na vreme. Profesor Jovanović ( naš nastavnik istorije ) još uvek nije došao. Za to vreme upoznala sam Anu sa Marijom.
Ne shvatam kako ona nije mogla nekome da se svidi. Svima sa kojima sam je upoznala je bila zanimljiva. Dok sam tako razmišljala stigao je nastavnik istorije. Učili smo novu lekciju. On je bio čista suprotnost Džajićki.
Bio je fin, lep, visok, mlad, voleo je decu, časovi su mu bili zanimljivi i nije bio strog. Svi smo ga voleli i zato smo bili uvek mirni na njegovim časovima. Uvek je unosio tehnologiju u časove. Nakon istorije bio je veliki odmor. Dogovorili smo se da posle časova otpratimo Uroša do kuće. Kada smo mu to rekli ponašao se čudno: " Ma ne treba, ne morate da gubite vreme na to... "
Kao da nije želeo da vidimo gde živi. Medjutim, bili smo uporni:
" Ma nije nama problem, ne brini "
Mislili smo da mu je samo neprijatno ili da se stidi.
Posle časova brzo je istečao iz učionice. Pojurili smo za njim, ali kao da je nestao. Tražili smo ga svuda, ali njega nije bilo. Nakon nekog vremena razišli smo se i krenuli kućama .
Marija I ja smo krenule zajedno.
" Šta misliš, zašto se Uroš onako čudno ponašao? " upitala sam je.
" Ne znam. Meni je još veća misterija kako je nestao . Kao da je ispario. "
rekla mi je Marija.
" Nešto mi je čudno u vezi sa njim. Možda preterujem, ali taj dečko je prava misterija. Razlikuje se, drugačiji je..... Nije slučajno došao u Beograd, sigurna sam u to. Nešto krije, ali šta?"
rekla sam tiho.
" Izgleda da je na nama da otkrijemo " zamišljeno mi je odgovorila Marija.
Na putu do kuće više nismo pričale. Znala sam da smo razmišljale o istoj stvari.........
__________________________
Pa, evo ga i 6. Deo. Moj omiljeni! Volim misteriozne knjige pa sam rešila da i sama dodam malo misterije u moju knjigu. U nekom od narednih delova saznaćete zašto se knjiga zove LOL.
P.S.
Izvinite ako kraj nije dobar, jer već čeriri dana pišem ovaj deo i baš danas da se razbolim. Mnogo me boli glava i samo sam uzela telefon na kratko da napokon završim ovaj deo jer mi je bilo ostalo svega 5 rečenica da ga napišem do kraja. I to bi bilo to. Hvala svima koji čitaju ovu knjigu i komentarišu je , jer zbog vas ovako bolesna pišem ovaj deo. Plz komentarišite i votujte ovaj deo, jer meni ta zvezdica mnogo znači!
Bye
Lana