Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

7.deo

Rejcel

Miris bakinih palacinki me budi iz jedva sastavljenog sna.  Iskreno moracu da poradim na odmoru jer polako postajem podgrejan les kojeg jedva uspevam da sa sminkom popravim u lutku .
Celu noc sam razmisljala o NJEMU. Zasto svaki put kad ga zamislim najezi mi se koza,srce krene da lupa do iznemoglosti,a jezik se zapetlja kao da ne znam nista da kazem? Svidja mi se ali to ne smem da dozvolim. Sta ako je zauzet? Sta ako me neka devojka na sred hodnika ili u toaletu napadne zato sto je cula da me njen momak startovao?
Hvala Bogu pa me deka upisao u bokserski klub,mislim da ce mi i te kako pomoci da izgradim sebe i svoje samopouzdanje,kao i da se odbranim u mnogim neprijatnim situacijama. Ustajem nevoljno i sedim u krevetu i shvatam da jos ima dosta vremena dok mi se ne oglasi alarm.
Jutro se radjalo i pomaljalo izmedju sivkastih oblaka. Vreme je bilo prijatno toplo i ptice su mi pevale na dedinoj magnoliji.

Protegla sam isuvise umorno telo i odgegala se do kupatila. Pogledala sam se u ogledalo i onda opet se setih njegove recenice:"Ovakav primerak jos nismo imali".
Ma kako da ne.. zasto se primam na takva sranja? Pobogu ima sigurno po deset takvih izjava svakog dana.
On sigurno lomi zenska srca,zavodi devojke i kad ih zavede onda ih ostavi.
Zao mi je,mene nece takvu lakovernu imati. Mada... Zasto imam utisak da one oci nisu zlobne,nemaju takvu stranu (crnu) i zele me iskreno,a ne pohotno poput borbe oko trofeja. Da li cu ga danas videti u skoli? Ma zasto me to interesuje?
'Mozda zato sto je tako prokleto zgodan frajer'-glasic mi je ponovo ponavljao cinjenice koje sam uporno bacala pod tepih ne priznavajuci da mi se svidja i da me njegova pojava ostavlja razoruzanu i nemocnu.

Vrativsi se iz kupatila u sobu izvadila sam suknjicu crne boje bezobrazno kratku ali nisam marila zbog toga, i belu kosulju sa zlatnim dugmicima.
Kravata koja je olabavljeno visila oko moga vrata mi je delovala bas zanimljiv detalj.
Bele carape do ispod kolena i starke crne boje, bile su dovoljne da shvatim da sam spremna da sidjem dole i  pojedem gomilu  naninih palacinki i odem na jos jedno iskusenje. Iskusenje zvano 'Gospodin Snou'.
Kosu sam vezala u visok rep a par bezobraznih pramenova mi miluju lice.

Nanu sam zatekla u kuhinji pevajuci pesmu od Elvis Prislija 'Burning love', a deka je zavrsavao jutarnje zalivanje travnjaka.  Sela sam na barsku stolicu za radnom povrsinom kuhinjskog pulta uzivajuci u babinom djuskanju i pevusenju. Kad me je ugledala prestala je smeseci se.

-Lepotice,dobro jutro. Kako si spavala?
-Dobro jutro,lepo nano(slagala sam),a ti sto si poranila ovako?
-Danas Tom i ja moramo da odemo do Nujorka. Mislili smo da obavimo sve obaveze do vecere. Nego htela sam  da te pitam da li ce ti biti problem da se danas vratis busom ili taksijem?- upitala me je tako cedno da nisam znala kako je ocekivala da bi se ja mogla naljutiti ili traziti neki problem tamo gde ga i ne mora biti.
-Naravno nano. -uzela sam palacinke i posula ih medom. Tako su vazdusaste i lepe.
-Odlicno onda. Reci mi kako je zapravo bilo juce u skoli? Jel si upoznala nekog ?? -ispustih slucajno viljusku glasno na tanjir. Nana podignu obrvu u fazonu:. 'SLUSAM.Daj da cujem sve socne detalje'
-Ovaj... Pa nikog posebno bas. - lutala sam pogledom levo desno samo nisam smela da u nju pogledam znala sam sve cu joj reci. Osecala sam se bedno ,zasto pobogu da joj ne kazem.
-Zaistaaa??-nagnula se ka meni a onaj vragolast osmeh joj je ulepsavao lice.
-Dobro nano pobedila si,ima jedan decko koji mi je zapao za oko,ali nista vise od toga.-osecam da mi obraze gore,srce mi lupa jer opet na sam njegov lik ponovo osecam cudne zmarce svuda po telu.
-Pa ispricaj mi kakav je,jel zgodan?
-Nista narocito..crne oci,crna kosa,visok dva metra,ima ramena kao da je odvaljen od stene i sve ga devojke gledaju.- pocela sam da jedem kako bi svoju nervozu umirila.
-Mmmm zvuci primamljivo.. i kako se zove?
-Ne znam. -iskreno sam slegnula ramenima.
-Ne znas?-nana je ostala u soku,a pogled na njenu iskrivljenu grimasu me dovelo do toga da se zamalo udavim palacinkama. Pocela sam da kasljem i da se smejem nekontrolisano,a kad sam popila vodu i dosla do vazduha rekla sam:
"Zaista ne znam kako se zove,znam samo da se preziva Snou,i imamo zajedno cas knjizevnosti. To je to."-
-I niste razgovarali?-baka je bila uporna.
-Nesto uobicajeno...
-Niste se upoznali? Pa o cemu ste pobogu pricali???- ijaooo da li cu bas sve morati da kazem? U ovom trenutku ona je izigravala Herkula Paora,a ja nekog mucenika koji je pocinio ubistvo pa zeli da spere tragove krivice. Verujem da je deka trebao biti ucitelj,a nana neki detektiv. Ima ona nos za te tako stvari.
-Pa.. Ovaj...- osecam da gorim,crvenim,sva sam se uzjogunila.
-Sampione da li bi mogla da dodjes za cas u garazu?-dekina silueta se ukazala na prozoru kuhinje,a meni pao kamen sa srca.
Deda hvala ti do neba ponavljala sam u sebi. Ustala sam brzinom svetlosti sa stolice bacajuci ka nani pogled nevinasceta,a njen je bio ispitivacki,pronicljiv i porucila mi je kao neki prljavi policajac:"Mlada damo niste se izvukli."