Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

38.deo

Rejcel
Budim se i osecam prisustvo nekog pored sebe. Okrecem se i vidim Dzona kako me posesivno grli i spava cvrstim snom.
Spavala sam s njim. Godpode..
Mada moram priznati tacno me vratio na fabricko podesavanje. Zaista mi je falio sve ove godine. Rukom se ne usudjujem da pomilujem te duboke zavodnicke grudi i trbusnjake. Pogled samo na njegovu bradu koja je stara par dana iz bolnice,i  secanja kako mi je zarila i palila kozu pre nekog vremena ranije  ucini da zadrhtim.  Kosa mu je malo kraca nego sto pamtim,dok sve ostalo  izgledalo isto,cak stavise mnogo vise muzevnije nego sto je bilo. Saznanje zasto je otisao  i sto nije vise kao sto je bilo razbistrile su mi mnoge vidike. Bilo mi je najvise krivo sto mi nije rekao nekad nesto o tome. Imala bi razumevanja,jer nije samo njegov zivot bio sjeban i moj je delimicno bio isto tako. Mada sta je sad pa bolja situacija.
Cujem vibriranje telefona i lagano se izvlacim iz Dzonovog narucja kako ni sa nocnog stocica uzela telefon,jer vibracija preti da probudi ovog savrsenog muskarca.
Emili mi je pustila broj od nekog doktora Hamiltona kako bi videla ste je sve za operaciju potrebno.
Nisam mogla da izdrzim od neizvesnosti tako da sam uzela ipak telefon i otisla u susednu  sobu i pozvala ga.
Nedugo posle par trenutaka javio se.
-Halo?- grub maladalacki glas me je iznenadio. Da li ima i 30.godina?
-Doktor Hamilton? Ovde Rejcel Dzons.
-Drago mi je. Kako mogu da vam pomognem?
-Zelela sam da vas upitam kako funkcionisu procedure da se ubrza proces dobijanja na efikasnosti na listi za transplataciju pluca? -sama pomisao da mi nana boluje od toga zlotvora me ubija.
-Procedura je jako slozena i naravno mnogo je komplikovana. Na primer obavlja se u Vegasu,a kao sto znate tamo je jako jako skupo. Znate da je jako tesko naci i donora cije se celije,krvna grupa poklapa.-bez pardona me obavestava nesto sto je za njega jako jako prosto,nebitno. Strasno. Do srzi se zapitam kako neko moje profesije moze da ljudski zivot posmatra samo sa tacke novca i staleza.
- Razumem da ce da kosta,samo mi recite koliko jer karcinom bas brzo deluje?
- Ako zelite brzu operaciju koja ukljucuje efikasnu transplataciju onda bi to bilo 1 950 000$.
-  Molim??- zivota mi infrakt cu dobiti.
-   Da li shvatate da je to prosto nemoguce prikupiti za kratak period?-ljutito cedim kroz zube,svesna da prodam sve sto imam ne mogu da dobijem toliki novac.
-   Zao mi je gospodjice,ali takva je procedura.-cujem kao uvredjen glas sa druge strane zice.
- Znate sta pre cu da umrem nego da vam dam taj novac. Olosi jedni. -nisam ni cekala da mi usledi odgovor samo sam zaklopila slusalicu. Govnari. Ne mogu da poverujem u ono sto sam cula.  Vracam se polako u sobu i dalje vidim da Dzon spava,i hvala bogu da nije cuo razgovor.Legla sam polako u krevet,i pocela opet nakon mnogo godina da placem. Osecala sam se isto kao i onog dana kad sam shvatila da porodicnu kucu ne mogu da sacuvam zato sto nisam imala dovoljno para da otplatim hipoteku. Scenario je isti samo je sad bakin zivot u pitanju i ne mogu tek tako da ga pustim niz vodu. Okrenuvsi se od Dzona zaspala sam nakon dosta dosta isplakanih suza.

***
- Draga jel si dobro? Oci su ti natecene,a ni kafu nisi pipnula ne svidja ti se.-Dzon me vraca u stvarnost,dok sedimo za trpezarijskim stolom pijuci kafu koju inace volim.
- Da.. jesam.. -daleko sam od savrsenog ali necu da pricam o tome. Ne mogu. Sta mogu da kazem? Da mi fali jedno dva milionceta? Ne mogu. Nisam pala na te grane da molim bivseg decka za novac.
"A mogla si da se kresnes sa njim?"-glasic mi javlja cinjenicu koja je zapravo tacna.
-Malena(dodirnuo mi je svojom rukom moju i nezno pomilovao) reci mi sta te muci znas da mogu da ti pomognem u mnogim sferama.
-Nije nista...
-Malena.. blago produbljuje ton.
-Imam problem i ne znam kako da ga resim. Samo ne zelim da i tebe uplicem. -gledam u solju kafe koja je netaknuta.
-Ne zelis ili neces?- pogledam ga i zaledim se od tog pogleda.
- Mozda oba.
- Rejcel molim te reci mi sta se desava? Nesto je ozbiljno i zelim da znam sta je u pitanju.-ustaje s'tolice  nervozan i setajuci po kuhinji.
- Zar toliko imas malo poverenja u mene? Dobro priznajem svojim postupcima nisam bas sebe prikazao kao princa na belom konju,ali zelim da ispravim stvari. Zelim da budem sastavni deo tvog zivota. Zato... Molim te reci mi o cemu se radi?
- Dzone ona umire..-ponovo sam pocela da placem i da se raspadam. Stojao je par trenutaka nepomican bezizrazenog pogleda ni sam svestan sta pricam. Prisao mi je i ppnovo seo pored mene na stolicu.
- Mila moja.. ko?? Ko umire??
- Nana... Boluje od karcinoma pluca.-jecaji su me primorali da zacutim,a on me je privlacio na svoje grudi cvrsto grleci spreman i na rizik da moje telo mu pogorsa ranu.
- Polako mila.. polako... smiri se pa mi sve po redu ispricaj od pocetka.
Ni sama nisam znala koliko sam vremena provela na njegovim grudima,ali znam da sam se osecala bezbedno. Celo vreme me je milovao po dugoj kosi,a ja udisuci njegov parfem shvatila sam da moram da mu kazem sve. Odmakla sam se od njegovog snaznog tela i pogledala te crne oci koje su mogle da budu tako blage i tako surove,ovog puta bile su nezne i saosecajne.
-Nana je pre nekoliko nedelja prvi put otisla na pregled i na plucima su joj  pronasli neku malu tackicu za koju su mislili da je senka ili eto samo bezazlena fleka,ali posle par nedelja to vise nije bila fleka vec poveci zahvacen deo pluca koji je zapravo karcinom.
-Boze...
-Za nju je jedini nacin opstanka operacija u Vegasu ali to kosta..i iskreno nemam dovoljno
-Koliko?-pogledao me je ozbiljno.
-1 950 000$.- jedva izgovaram.
-To je najmanji problem.-izgovara tako autorativno.
-Molim??? Sta pricas?
-Ja cu platiti operaciju.. sta tu nije jasno?-pita kao da je dva miliona sica.
-Dzone,odakle ti taj novac? Sem toga ja ne mogu da uzmem taj novac od tebe.
-Draga to je najmanje sto mogu da ucinim  za zenu koja je zaista verovala u moju ljubav prema tebi.
-Ne mogu... Prosto ne mogu.-ustajem sa stolice.
-Hej to je jedini nacin da spases zenu koja ti je zamenila majku i koju volis neizmerno.
-Mozda i jeste ali ne mogu da tako te 'iskoristim'.
-Mila ti si jedina pored mojih prijatelja koji me nikad li nikad nisu razocarali a ni iskoristili.-miluje mi obraze i spusta mi nezan blag poljubac na celo.
-Veruj mi malena bice sve u redu spasicemo Helen.-nos mi je zario u kosu i snazno udise moj miris kokosa.
-Verujem ti,znas da sam ti uvek verovala.-nezno i tiho izgovaram a on spustivsi usne na moje znala sam da je zaista tako kao on kaze.
***
Dzon

Trese se nakon mog razgovora sa doktorom Hamiltonom koji ocito nije znao da prodje a da ja ne zaurlam i zapovednicki ne  zapretim otkazom tom balavcu koji ocito ne zna sa kim se kaci. Sve sam sredio tako da Helen ide na operaciju nakon sto dodje sa odmora. Naravno to je nista naspram onog sto ocekujem od susreta sa Tomasom.
Zanima me sta ce reci kad vidi da smo ja i Rejcel opet skupa. Mada opet da li smo??
Zelim da budemo skladan par,da zivimo srecnim zivotom koji mnogi parovi vode zasticeni od svetla i vela tajnoati.
Rejcel me ponovo gleda na onaj nacin kako me je pre gledala,zaljubljeno i srecno. Valjda joj je i kamen sa srca spao sto je mogla da obezbedi novac za operaciju.
Mi smo tim. Delimo i dobro i lose,jer mi smo ipak taj tandem bez mana.
Dok mi se onako sicusna privija na grudi znam da sam ovoj zeni ja poput jagnjeta,dok njenom dedi sam ipak ja zli vuk,mada postaracu se da me prihvati.

***

Nakon  dve nedelje provedenih sa Rejcel u njenoj kuci tek sad shvatam sta sam propustao svih ovih godina bez nje. Odem na posao ujutru,dodjem kuci na rucak i celo popodne provedem sa svojom malenom u raznim aktivnostima.  Kupovini,odlasku u razne radnje,spremanju vecere ili prosto sedeci na tremu rajske baste ili pak na trosedu u dnevnoj.
Noci smo provodili guzvajuci pokrivace i gosteci se jedno drugim. Iskreno zelim ovakav zivot. Zamisljam ovakav zivot jos od kad mi ga je iznela one veceri u parku nedaleko od ove kuce.
Jednog dana me je probudila glasno mucno povracanje iz kupatila,a pogledavsi da Rejcel nema pored mene shvatio sam da ne moze biti niko sem nje. Kao oparen skocio sam i potrcao ka vratima kupatila.
Sedela je kraj wc solje zagrlivsi dasku i bledog izraza lica zaljkucio sam da je jako jako lose.
-Malena??
-Dobro sam ...samo sam pokvarila stomak  mozda...-novi nalet ju je zaustavio u objasnjenju ,a ja sam joj pomogao da sakupi kosu i skloni sa oznojenog lica. Srce mi se cepalo dok sam je onako posmatrao.
-Idemo kod lekara.
-Zasto? Necu samo mi je malo lose,i juce mi je ujutru bilo muka... Mozda je od one testenine sto smo vecerali u onom restoranu..
-Cekaj.. -upalila mi se lampica u trenutku. Ustao sam od nje i onako u samo donjem delu trenerke otisao do auta a zatim do prve apoteke. Priznajem i to da je apotekarka rasula sve lekove dok je poglede razlivala po mom telu ali kad sam trazio od svake vrste testova za trudnocu  po dve komada osmeh joj je postao 'pristojan'. Jurio sam do kuce brzinom svetlosti,osecajuci da cu pasti u nesvest koliko sam srecan zbog saznanja da cu postati tata.
Usao sam u  kucu i otrcao na sprat gde  je i dalje sedela na otiracu pored wc solje. Kad sam joj pruzio kesu punih testova za trudnocu samo me je pogledala razgoracivsi oci.
-Mislis?Ali...
-Razmisli kad si imala poslednji put? Uradi nekoliko i videcemo.
-Dobro ...
Pomogao sam joj da ustane a zatim izasao napolje zatvarajuci vrata za sobom.
Malo malo gledao sam u roleks pa u vrata i pitao se sta radi toliko i sto vreme tako sporo prolazi.
Otvorila je vrata kupatila i na njenom licu sam video da je zabrinuta.
-Malena? I?- prisao sam joj i blago je pomilovao.
-Trudna sam!
-Postacu tata?-pitam tako radosno da mi malo fali da zaurlam. Poljubim je tako strastveno da se cak i meni zatrese tlo pod nogama a kamoli njoj. Klima glavom nesigurna.
-Malena postacemo roditelji.. to je divna vest,zar ne ?-Vrtim je u krug dok se ona smeje tako milo i slatko.
-Jeste, znas i sam da smo mastali o tome,imacemo nasu porodicu i nas dom. -valjda svesna da sam srecan zbog novosti opustila se konacno i bacila mi se u narucje.
-Rejcel sta si ti?-besno izgovarajuci svaku rec Tomas je i doprineo da ubije svaku pozitivnu vest bacajuci glasno pitne torbe pored njega.  Vidim da me rebri pogledom ali spreman sam za taj okrsaj,dugo godina cekam na taj trenutak,e pa dosao je. Bas danas.