Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

12.deo

Danijel

Kad ju je Tom doveo na upis u moj bokserski klub pomislio sam da me neko zeza. Verovao sam da neko iza coska snima kamerom i zeli da vidi moju reakciju. Gde takva devojka da dodje kod mene i da trenira boks.
Da nisam video nju sa Tomom pomislio bi svasta ovako postovanje sam gajio prema oboma.

Tom je covek koga sam voleo od malih nogu i koji mi je bio uzor. Zajedno sa mojim ocem se zalozio i otvorio  Leonidu i prakticno on je bio jedan od osnivaca ovog kluba. Pricao mi je otac,da je zeleo Tom da profesionalno trenira boks mogao je daleko da dogura,medjutim birao je ljubav i Helenu i ostavio se toga. Sto na kraju krajeva razumem,nijedna zena ne zeli da gleda polomljenog muza i u ranama.
Znao sam da je imao cerku koja je poginula skoro. Njen odlazak  ga je bas potresao,ali za unuku nisam znao. Nikad nisam imao potrebe da ga pitam,ali da sam znao za ovakvu lepotu siguran sam da bi slusao i interesovao se.

Posle razgovora sa Tomom oko zelje koju je njegova unuka iskazala,odmerio sam je i iskreno nikad nisam pomislio da devojka takve lepote i takve figure zeli da trenira grub i krvav sport. Pre bi pomislio da zeli fitnes ili mozda nesto drugo sto moji prijatelji drze casove  zajedno sa mnom,ali ne ona je bila odlucna za boks.

Prvi pogled na nju kad sam je video na ulazu kako hoda pored Toma mi poslao mi je trnce niz kicmu. U kompletu adidas trenerke i onim patikama izgledala je tako zaosno,a ja nisam neko ko bas posle napornog dana provedenog medju ljudima u trenerkama misli da su zanosni. Mislim da se razumemo ja prema svakom gajim postovanje,divljenje i prijateljski odnos ali nju na prvu loptu sam drugacije zamislio. Ako je ovako seksi izgledala u trenerci kakva li je u suknjici ili haljinici???
Potisnuo sam tu misao u glavi.

Niza je od mene za vise od dve glave i tako sitna mi je bila simpaticna. Oci su joj nagovestavale da je uzbudjena zbog cele ove stvari oko upisa,tako da je onim zelenim ocima lutala po punoj sali gde su momci sparingovali ili na spravama vezbali.
Bila je fascinirana okruzenjem bar sam ja to tako dozivljavao. Prisla mi je.
Svoju sitnu ruku je  pruzila i rekla milim glasom " Zdravo ja sam Rejcel. Nadam se da cu ti biti dobar ucenik."
Koza joj je nezna,i samo sam pomislio kako ce ona trenirati boks,a tako je krhka. Medjutim to sam ostavio drugom prilikom da se uverim kad bude dosla na prvi trening.

Prosetala je po sali na sta su se momci samo pauzirali i zagledali u tu oblu i zategnutu zadnjicu,bujno poprsje i taj uzan struk. Nema momka koji je nije odmerio,racunajuci i mene.

Sa Tomom sam nerado krenuo u kancelariju kako bi popunio clansku kartu.
-Pa mali kako tece posao? - oduvek me je zvao mali i jedino iz njegovih usta to mi je delovalo simpaticno,ostali su zbog toga dobijali po ustima

-Dobro,jako dobro zapravo.

-Kad imas sledeci mec?

-Uskoro,mislim da za 6 meseci. -znao je vise o mojim borbama nego moj rodjeni otac. Valjda sam se i navikao da ga vise ne davim tim pricama zato sto ga to ne interesuje,dok Tom je sve znao:kad,gde, s kim,sta treba da radim,cega treba da se plasim. Bukvalno mi je bio poput trenera.

-Britanac je zaista dobar. Obrati paznju decko je brz,i ima opasan krose.

-Hocu  Tome. Nadam se da ces doci.

-Hocu pod uslovom da ne gledam kako te ubija od batina.

-To mislim da se nece desiti.- nasmejali smo se i seli u fotelje.

-Tome,zaista hvala ti na svemu. Da nije bilo tebe..

- Molim te ne zelim to da slusam. Zasluzio si sve sto do sad imas,i zasluzujes taj pojas koji vec vidim na polici pored svih ovih pehara i medalja. Ja sam samo jedan dobrostojeci penzioner koji zeli da svoje poslednje godine prozivi u sreci,zdravlju i uz porodicu... -zastao je a zatim nastavio
-Ona mi je sad najbitnija,njoj moram da pomognem da se izvuce iz ovih depresivnih momenata.(Pokazao je prstom kroz stakleni zid koji je gledao na salu za vezbanje. Klimnuo sam glavom kao znak razumevanja.)