Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

34.deo

Rejcel

Spakovala sam kofere i zaputila sam se ka mom autu kojeg sam proslog meseca kupila. Bio je to BMW X6 crne boje koji je odskakao od vecine automobila na parkingu ispred zgrade u kojoj zivim.
Mislite to sto sam hirurg u jednoj bolnici podrazumeva da  cu biti primorana da vozim neku kantu ili da cu se voziti javnim prevozom?
Nazalost nisam iz te price.
Kao sto sam rekla i Dzonu promenila sam se. I ja sam postala veoma hladna osoba kojoj je karijera na prvom mestu. Prekomerni rad u bolnici,rad za ljude koji su sumljivog morala  doneli su mi priliv novca dovoljan da sebe svrstam kao zenu koja cvrsto stoji na svojim nogama.
Posle zavrsetka fakulteta radila sam i po tri posla, a da baka i deka nisu znali. Radila sam da bi ustedela i stvorila  nesto svoje,ne mareci da li je to racunovodstvo ili dadilja malom novorodjencetu.
Mucila sam se,ali sad kao glavni hirurg bolnice imala sam dovoljno prihoda da sebi priustim ogroman svetli stan na vrhu jedne novoizgradjene zgrade. Da kupim sebi luksuzan auto. Imala sam para  da putujem gde god sam pozelela, ali ipak za to nisam imala zelju,a ni vremena.
Utehu sam pronalazila samo u poslu,i tu sam davala maksimalno od sebe.
Imala sam mnoga iznenadjena na poslu. Nile su razne glasine kako sam preko kreveta dosla na tu poziciju na kojoj sam. Da sam sa ovim ili onim u semi,ali zapravo sve sto sam stekla i sto sam postigla bila je zasluga moje pameti.
Juce zamalo da dobijem infrakt kad sam videla Dzona na stolu. Ranjenog...
Celu noc sam se prevrtala sa mislju sta se to desilo dodjavola. Na kraju sam ustala slomljenija nego kad sam legla.
Kako je stigao do te granice da ga neko ubije?Da nije uplovio u kriminalne vode?
Ne znam ni sama sta bi rekla,ali sam kofere jutros ranom zorom ubacila u gepek i zatvorila ga. Usla sam u auto i krenula put Filadelfije. Zaista mi je prekopotreban odmor. Sunce je divno bacalo svoje tople zrake,a prijatna svezina je godila mojim mislima.Visecasovna voznja koju sam mogla sebi da priustim bila je opustajuca. Nadisala sam se svezeg vazduha,jer sam isla obilaznim putem gde su zemljoradnici imali ogromne pasnjake na kojima su bili konji i goveda. Zelenilo je prijalo mojim ocima,za razliku od betona i visokih nebodera. Razmisljala sam o Sajmonu i njegovom predlogu. Takodje sa druge strane sam  razmisljala o Dzonu i njegovom stanju,ali ipak moje dostojanstvo nije mi dalo da pozovem bolnicu i pitam kako je.
Nani i deki nisam zelela da javim da dolazim,zelela sam da to bude iznenadjenje.
Predvece stigla sam ispred dobro poznate uredjene kucice,ukrasene milionima razlicitih boja i mirisa. Iskljucila sam auto i uputila se mermernom stazicom do ulaza kuce.
Pozvonila sam.
Vrata se otvorise i na njima se pojavi baka sa sve viklerima na glavi i osmehom koji joj je krasio vec sad vise izborano lice.
-Rejcel?-skocila mi je u zagrljaj sto sam je rado prihvatila i uzvratila istom merom. Nedostajala mi je.
-Nano,ako me ne pustis udavices me. -nasmejala se i odmakla od mene.
-Zasto nisi javila da dolazis,sacekali bi te na aerodromu?
-Dosla sam autom,zelela sam malo da se provozam. Ipak malo i ja da se pohvalim svojim novim autom.-pogledala je iza mene i vidim iznenadjujuc pogled.
-Zaista moram priznati lep je. Hajde udji unutra nemoj da stojis na vratima.-uvela me je u kucu koja je mirisala na kolace  sa vanilom i malinama. Babina kuhinja je nezamenljiva pa nek prica ko sta hoce. Nista se raspored namestaja nije promenio,a takodje ni babina upornost da sve bude cisto i pod konac.
-Sedi,ljubi te baka. Hoces li nesto da popijes?-vrteci se po kuhinji vadila je limunadu iz frizidera i case iz vetrine.
-Samo nano kafu,jacu i gorcu. -umorna od posla,puta i voznje sela sam na barsku stolicu za kuhinjskim pultom na kojoj sam pretezno doruckovala kad sam isla u skolu.
--Naravno.
Sve je bilo divno. Vrativsi  se u staru kucu gde sam se osecala najspokojnije, vratilo mi je mir i sigurnost u sebe i u moje odluke.
-Pa cemu dugujem ovo prijatno iznenadjenje? Reci mi da ostajes bar na veceri.
-Bako ostajem mesec dana,ne brini se ne planiram da pobegnem.-nasmejala sam se,a baka samo sto nije pocela da skace od srece.
-Zaista?Tom ima da se obraduje kad cuje.-sipajuci mi limunadu u visoku casu,i stavljajuci solju kafe ispred mene tek sad shvatam da deda nije u kuci.
-A gde je deda sad?
-Otisao je da se vidi sa drustvom. Obecava prijateljima partiju bilijara vec nedeljama,tako da sam ga teskom mukom naterala da izadje iz kuce. Mora da shvati da treba da se vise socijalizuje .-sela je preko puta mene i posmatrala sam tu divnu staru zenu koja je sve ove godine zamenjivala ulogu majke jednoj devojci koja je vise bila izgubljena nego sigurna u sebe. Vidim promene na njoj. Sitne bore oko ociju sad su se za nijansu vise produbile ,a koza je izgubila na cvrstini i elasticnosti. Kosa joj je bila kraca nego sto pamtim,i nekako.. proredjena? Bila je i dalje bomba za svoje godine,ali pogled ju je odavao da nesto nije u redu.
-Nano,da li je sve u redu? Delujes mi iscrpljeno.
-Ma sve je u redu zlato,samo godine cine svoje.-promeskoljila se u stolici. Moze da folira nekog drugog ali mene ne moze.
-Reci mi sta se desava? -bila sam uporna.
-Nista strasno... Samo...(zazmurila je)ustanovljeno je da imam pocetak karcinoma pluca.
-Ispustila sam solju koja se razbila u paramparcad po kuhinjskom stolu i plocicama poda. Kafa je svuda poletela. Da me je neko udario macolom lakse bi podnela ovu vest.
-Molim?- jedva izgovaram. Ruke mi se tresu,ja se tresem i iskreno dozivljavam najgori moguci scenario horor filma.
-Vec par nedelja mi je otkriven,idem na hemoterapije i moj organizam bas ne prihvata najbolje terapiju. Savetuju mi transplataciju,ali znas...to je ogromna suma novca i ne znam koliki je procenat da bi prezivela operaciju.-vrti kujinjsku krpu izmedju tankih prstiju i jedino sto osecam je da cu povratiti.  Sva sreca nista nisam jela danima tako da uzbuna za mucninom je lazna.
-Zasto mi niko nista nije rekao? Zasto mi ti nisi nista rekla? Kako ste mogli da krijete tako vaznu vest od mene? Ja sam lekar,mogla sam da sredim da se proces ubrza. Sta ste cekali? Da nisam dosla kad bi mi rekli? Kad bi bila na samrti? -ustala sam besna od kuhinjskog puta,oborivsi  stolicu. Baka se trgla,necujno pocela da place. I meni je doslo da placem. Sakupljalo se godinama svakakve moguce neprijatnosti,gutala sam ih sve ali doslo mi je da zaplacem. Priznajem i ja sam kriva. Nisam dovoljno posecivala ljude koji su mi poklonili drugi zivot,telefon nije mogao da zameni zagrljaj i tople trenutke. Mrzim sebe.
Mrzim sebe sto sam postala ovako ohola zbog njega. Zbog momka koji mi je srusio snove o idealnom zivotu. Zbog toga sto sam se distancirala od voljenih ljudi kako bi sebe spasila od osecaja napustenosti i kako ne bi bila povredjena.
Gledam baku kojoj je i vise nego tesko,prilazim joj i zagrlim je.
-Izvini duso nisam htela da se sekiras i brines. Dovoljno si imala teskih trenutaka u zivotu, nije ti trebala i ova vest.-jeca mi na grudima dok joj nezno milujem ramena i kosu.
-Bice sve u redu bako,ja cu se pobrinuti za to.
I znam da hocu,sutra cu se raspitati sve u vezi njenog slucaja,jer kladim se da ne zeli da ponovo prolazi kroz sve to ponovo. Smirila se i ponovo vratila osmeh na lice.
Vecerale smo i razgovarale o svemu. Nisam zelela ni da pomenem Dzona. On mi u ovom trenutku bio na kraj pameti.
Deka se jos nije vratio kuci,ali bilo je relativno i rano svega 21:00. Baka se osetila umornom tako da sam ja rasklonila veceru sa stola,a nju odvela u krevet.
Spustam se stepenicama i stojim na sred kuce u kojoj sam mislila da cu pronaci spokoj, a zapravo pronasla sam ponovo jos jednu prepreku da ovaj zivot ucinim sredjenim. Prilazim vetrini sa alkoholom i uzimam konjak koji je stariji i od mene same i kristalnu casu. Otvaram staklena vrata zadnjeg dvorista i izlazim na verandu. Kao sto pamtim sve je isto. Sarenilo obasjano milionima lampica i divnih ukrasa. Zvezdana je noc i mesecina obasjava sve sto se oko mene nalazi. Otvaram konjak i sipam zuckasto braon tecnost vise od pola. Izuvam stikle i umorne noge stavljam na drugu stolicu. Otpijam dobar gutljaj  konjaka paleci mi grlo,i prisecam se noci od pre nekoliko godina kad sam se isto ovako osecala. Usamljeno.

***

-Rejcel,izgledas bozanstveno.. -deda ,nana i Mia koji stoje u prizemlju stepenica mi se dive kako izgledam.
-Hvala vam,a i ti Mia izgledas kao princeza.-zaista divno izgleda u plavoj haljini koja se od struka nanize siri blago ka zemlji. Gornji deo je oblozen sitnim kristalima i cela slika nje same je ocaravajuca. Sisla sam stepenisama lagano pazeci da haljinu ne pocepam ili izguzvam. Mora veceras da izgleda sve savrseno. Dzon dolazi posle devet meseci i sva treperim od iscekivanja kad cu ga zagrliti. Nismo se culi par dana od one veceri kad sam isla da gledam Danijela,ali predpostavila sam da je to zato sto je imao dosta obaveza oko povratka. Kosu sam i sminku doterala do te mere da saam se jedva prepoznala u ogledalu ali kao sto rekoh sve mora biti SAVRSENO!!!
-Mia,Rejcel...vi znate da vas mi volimo podjednako ne razdvajajuci vas ni u cemu,ali veceras smo ponosni na obe. Stigle ste do mature,upisale zeljene fakultete i jedino sto ja i Helen mozemo da ucinimo da ovo vece bude jos znacajnije jeste ovo.-deda otvara vrata a ispred kuce  nas je cekala dugacka limuzina u kojoj se smo mogu voziti predsednici ili slavne licnosti.
Mia je zagrlila jako deku sto je u njemu probudilo vise ocinski instikt nego 'dedinski'.
Posle nje sam ga i ja zagrlila zatim nanu i usle polako u limuzinu koja je kao sto se dalo misliti prstala od luksuza. Kao da sam Dzejms Bond na tajnom zadatku.
-Imas li tremu? - upita me Mia sva ozarena jer znam koliko se raduje i ona zbog dolaska momaka.
-Jos pitas? Trema me drma kao da idem na izbor za mis univerzuma.
-Kako izgledas,konkurenciju bi oduvala.-smejemo se dok se polako priblizavamo hotelu gde ce biti matura.
-Hajdemo. -izgovara i otvara nam sofer vrata gde izlazimo u masu ljudi. Svi nas gledaju,pogledima nas gutaju a mi samouvereno idemo ka ulazu. Boze koliko bi sad zelela da unitra vidim Dzona. Sve je ukraseno bas po mom ukusu. U nijansama crvene i bele boje. Uzimam casu vode kao i Mia i odlazimo da sednemo za nas sto. Pogledima komentarisemo svakoga sto je veoma zlobno od nas ali sta ces ovo je poslednja prilika za to. Prilaze nam ljudi kao i mi njima i svi nas hvale kako izgledamo,mada ruku na srce i drugi su isto lepo skockani i sredjeni. Proslo je dosta vremena od kad smo stigli i jos uvek nisam videla Dzona. Polako me nervoza hvata. Pomisljam svasta. Posebno ono najgore.
-Izacicu napolje da vidim da nije stigao mozda Dzon.-sapucem Miji i ona samo klimnu glavom nastavljajuci da prica sa jednom devojkom.
-Napolju nema nikog posebno. Pretezno su svi unutra i dzuskaju uz glasnu muziku koju pusta DJ. Cekam i pratim pogledom svaki automobil koji prolazi u nadi da ce doci u jednom od njih. Osmeh mi polako silazi s lica,razocarenje se vidno vidi,i samo smirujem sebe da ne zaplacem. Zvezdana noc,gde mesec sija kao sunce je trebalo da bude cudesna a sad mi izgleda kao najtuznija prica.
Ponoc se blizila i znam da uskoro treba da se proglasi kraljica mature. Izabrace mene. Nisam narcis,ali znam.
Odlucujujem da odem do Mije i da joj kazem da odlazim kuci kad zacujem telefon. Stigla mi je poruka. Pogledam u ekran i vidim pise 'Ljubav moja'. Vrati mi se malo entuzijazam ali kad otvorim poruku hladan znoj me obli,noge mi zaklecase i grlo mi se osusi.
"Oprosti mi. Shvatio sam da ipak mi nismo jedno za drugo. Trebalo mi je malo vremena da razmislim ,ali eto sad znam. Zelim ti svu srecu ovog sveta,zaboravi me "
Vrtelo mi se u glavi i jedino sto sam uspela u tom trenutku je da se od muke nasmejem. Cinicno i iritantno. Sve je bilo laz? Sve??
-Draga ajde prozvana si kao kraljica mature dodji da ti predamo krunu. -jedna devojka mi je prisla.
-Ja sam kraljica lapsusa,ne mature. Dajte tu krunu Miji zasluzila ju je.-izgovaram i zaustavljam prvi taksi koji me pravo vozio kuci. Zelela sam da placem ,jer srce mi je krvarilo i kidalo se kao da je baceno tigru ali nisam mogla. Ogorcenost mi je stojala u grlu. Usla sam u kucu gde su svetla bila pogasena. Nisam mogla da odem u sobu svucem sve sa sebe i legnem praveci se da je sve okej. Otisla sam ka dedinoj radnoj sobi, uhvatila prvu flasu koja mi je pala pod ruku i izasla na verandu. Sela sam na stolicu sad vec ne mareci ni da li cu ostetiti haljinu...bilo me je briga za sve.  Casa mi nije trebala otvorila sam flasu i nagnula je po prvi put osetivsi alkoholnu zestinu. Zurila sam u jednu tacku i samo ponavljala u sebi GLUPACO,GLUPACO,GLUPACO.
Posmatrala sam noc,zvezde, sve ono sareno cvece oko sebe i po prvi put okruzena sam bila ljudima a osecala se usamljeno. Iznevereno. izigrano. Medjutim flasa je bila tu,ona mi je pruzala utehu.