Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

15.deo

Dzon

Trening je prosao bez previse muke. Sve je bilo u najboljeem redu,sem mene.
Bio sam poput nekog ko je  otisao na sahranu a ne na trening gde sam pun sebe,pun ambicija i uvek zabvan lik.
Poslednjih par sati nisam sav svoj.  Medjutim samo nju da sam krivio lagao bih jer sam ja vecim delom krivac jer ljubomorisem oko cure koja me nije ni dostojno pogledala,a kamoli nesto vise. Ne znam sta bi uradio da potisnem ovo osecanje u grudima.

Momci uprkos mamurluku koji ih je tresao proslog dana bili su odmorni i svezi,sem Sandersa koji je verovatno povalio neku pred trening. Covek je zavisnik seksa,ali ipak trening je istrpeo muski. Dzimi koji je jedini znao pravi uzrok mog raspolozenja prisao mi je na klupici u svlacionici posle utakmice.

- Hej brate,jel si dobro?-potapsa me po ledjima.

-Jesam.- slagah.

-Zasto mi to deluje kao laz.-pita pronicljivo.

-Ucinilo ti se?- pitam -zbijam salu na svoj racun,jao Dzone na sta si spao.

-Moguce,al reci mi sta je bilo ono danas u skoli?

-Samo sam bio nervozan jer moja gospodjica Nepoznta ima decka.

-Da li znas pouzdano da ima decka.?

-Ona mi je rekla!

-Ona?

-Da...ne... mislim nije direktno. Pricala je telefonom sa nekim i kad se taj neko  ponudio da dodje po nju,rekla je da dolazi sa svojim novim deckom Senjorom.  Mada mi sve to malo nelogicno jer Kain kaze da je slobodna.

-Kain? Kaina si angazovao da je proveri?-pita razgoracenih ociju.

-Jesam. -porazeno odgovaram

-Ti si se decko stvarno zaglibio. Lepo sam ti rekao da ne treba da prenagljujes sa zakljuccima. Mozda nije bas tako kako ti mislis.

- Ne znam sta da mislim. Samo sam zeleo da saznam ko je taj lik.

- De de od kad tebi neki decko pa  predstavlja problem.

-I to sto kazes,ali ja ne zelim u ovoj prici nasilje zelim da ona shvati da sam ja pravi za nju.

- Romeo ajde iskuliraj malo imam za tebe dobru vest.-na sam pomen dobre veati uspravio sam se i pogledao ga pun nade.

-Pricaj.

- Moja sestra se pocela druziti sa Rejcel,tako da bi mozda ona mogla da ti pomogne.- osecam da mi rastu krila. Jebeno poletecu.

-Mia? O Boze ona je moj spasilac da ne skrenem.

-Smejao sam se sam za sebe.

-Jao brate zatvori ta usta oslepeces me tim osmehom.

-Mrs. -udarim ga u rame na sta se obojica nasmejemo.

***

Jutro sam docekao na terasi svog penthausa. Cekao sam da se rodi sunce i da me njegovo radjanje na poseban nacin razveseli. Celu noc sam razmisljao  o tome da li ce biti ljuta na mene ili ce preci preko onog incidenta.

Takodje sam razmisljao kako da pitam Miju da mi pomogne. Mala je zvrk i jedino sam mogao da je odrobovoljim tako sto cu joj kupiti knjigu jer ih obozava. Moram se samo raspitati kod Dzimija koju nema.

Jutrnja svezina me je okupala tako da sam usao unutra i obukao crne farmerke i belu polo majicu. Za danas sam se ipak opredelio za neki jaci muski parfem  i nike patike. Kosu sam samo na jednu stranu razbarusio i izasao iz stana.
Spustivsi se liftom do garaze video sam svoj mercedes kako zraci i doziva me. Guma je zamenjena i tako da sam krenuo put skole. Bilo je prilicno rano ali sam mislio da odem i do meka da kupim nesto za dorucak. Kantina nam je uzas. Splacine ne bi mozda ni svinje jele. Bezukusno je i neslano,a osoblje je uzasno. Da rade kod mene otkaz bi dobili svi do jednog.

Kupio sam u meku dva cizburgera i veliku kolu i krenuo put skole.
Stigavsi nasao sam svoje uobicajeno parking mesto prazno tako da sam se parkirao i krenuo u skolu gde me ceka moja ekipa.
Sanders i Dzimi listaju neciji insta,a Brejdon s devojkom Moli planiraju nesto. Cim sam dosao poceo  sam da se pozdravljam sa svima, a kasnije smo svi zajedno poceli  da se dogovramo da li bi negde otisli  posle skole.
U razgovoru brzo prodje  vreme tako da je zvonilo te se svi razidjemo na svoje casove. Ja sam imao menadzment jer ocigledno neko je sredio da mi se knjizevnost zameni sa tim. Otisao sam liftom do treceg sprata i usao u kabinet gde je bila veci deo ekipe navijacica zajedno sa Stelom i sad znam ko je glavni odgovorni. Seo sam na drugi kraj od nje i slusao sta je gospodja Hart pricala, ignorisuci uzdahe i halapljive poglede Stele i ostalih devojaka.

Ceo dan sam  imao na umu nju i njene usne. Na sam moguci pomisao kakve su najezila bi mi se koza ,a i drug bi mi se  probudio.
Dzimi je u pravu kad kaze da sam se zaglibio duboko.
Poslednji cas matematike sam proveo crtajuci njeno ime po svesci.
Rejcel..
Tako je nezno,a lepo.
Zavrsio se cas i u liftu se nadjem sa Dzimijem. Pricali smo o neobaveznim temama i izasli na plato ispred skole .  Dok smo pricali zacujemo.
-Dzimi...- bila je to Mia.Trcala je iz dugackog hola
skole.

-Ejjj mala polako,cemu zurba? Kazii..

-Cao Mia. -pozdravih je

-Cao Dzone... Dzimi  danas necu da idem s tobom kuci.-zadihano izgovara

-Ides busom?

-Ne idem sa Rejcel i gospodinom Senjorom.

Na sam pomen se pogledamo ja i Dzimi i uglas kazemo"Molim?"

-Zasto me tako gledate? Sta vam je?- zbunjenaa je nasim pogledima i licima.

-Gde su?- pitam,a krv mi kljuca. Jebeno se usudio da dodje u skolu po nju.

-Na parkingu... - izgovara i ja krenem uzurbanim korakom

-Hoce li mi neko objasniti sta se desava.- Mia zahteva odgovor,ali ja nemam nameru da sad objasnjavam.

-Izvini moram da idem za njim,jer ce uraditi neku glupost. Objasnicu ti kasnije- cujem ga kako joj Dzimi govori a zuri za mnom,uplasen sta bi mogao da uradim.

-Cekajte mene.

Stigao sam do mesta gde pocinje parking i ugledam je pored mog mercedesa. Stalo mi je srce kad je ugledam u onoj kombinaciji koze. Zadnjica joj savrsena kao i svaki deo njenog tela.  Mada o sanjarenju cu posle a sad me zanima ON.

-Gde je? - pitam kroz zube Miu.

-Ko Dzone?-i dalje je zbunjena

- Taj Senjor,seronja kako vec.- pitam povisujuci ton

-Pa pobogu stoji pored njega. -drcno odgovara i pokazuje rukom na nju.

-Mia ona jedino stoji pored motora.- Dzimi zapaza

-Tacno. Motor je nazvala Senjor retardi.

-Ali... - ne znam kakva mi je bila faca,ali sam ispao smesan u svakom slucaju. Kako sam glup ispao .

-Auu brate..-Dzimi mi staje na muku i iskreno ima pravo da mi ovo natrljava na nos do kraja zivota. Rukama se hvatam za glavu i prolazim prstima kroz kosu da bi se malo unormalizovao. Dzimi gleda u pod i ne mogu procenuti da li bi se smejao ili bi mi do znak podrske i razumevanja.

-Hoce li mi neko objasniti sta se ovde desava-Mia stoji i gleda  cas u jedog pa u drugog .  Skupim hrabrosti da pogledam Rejcel i u tom momentu nam se pogledi sretnu. I na toj udaljenosti vidim jasno te oci...

-Moram da popijem nesto zestoko.-na kraju izustim

-  Mala idi ti kod Rejcel,pricacemo kuci,a ti podji sa mnom. -povukao me je i krenuli smo ka najblizem kaficu.

-Ocigledno da nisam jedini cudak u ovoj skoli . - Mia izgovara i zurno odlazi kod Rejcel.

Osecaj idiotizma moram da potisnem.