Land of Magic/l.h./

Part 13/Friends?

"Ideš s nama?" pitao me Ashton. "Gdje?"

"Idemo na pizzu. Bit će dečki i možda još neki prijatelji iz škole." objasnio je.

"Mislim da ću ostati ovdje."

"Ma daj.." bunio se.

Istina je da bi htjela ići s njim,ali Luke.. S njim će vjerovatno biti Zoey,a ja se s njom više ne želim susretati.

"Ostajem." odlučno sam rekla.

"A dobro." snuždeno je izišao iz kuće.

"Ovo je bilo lako.",rekao mi je glasić. Potvrdila sam i nastavila gledati televiiju.

Nakon nekoliko minuta čula sam otvaranje vrata. "Rekla sam ti da neću ići!" zaderala sam se misleći da je to Ash.

"Ja sam." iza zida je provirio Michael.

"Što ti radiš ovdje?" iznenađeno sam upitala.

"Došao sam te posjetiti." rekao je s osmijehom. "Da,baš.. Vjerovatno ti je Ash rekao da dođeš po mene."

"Ustvari i je." priznao je, "Ali ako ne želiš ići možemo se malo prošetati okolo."

"Dogovoreno!" uzviknula sam.

"Pričekaj trenutak."

Otrčala sam na kat do moje sobe. Prihvatila sam prijedlog jer mi stvarno treba jedna šetnja, a Michael se ne čini tako loše društvo.

"Pa,kako si?" započeo je razgovor. "Bilo je i bolje." nasmijala sam se.

"Znam da je teško doći ovdje. Ali pregurati ćeš to kao i svi ostali." suosjećajno je rekao. "Znam."

"Michael!" čuli smo ženski glas. Okrenuli smo glavu u desno i shvatili smo da pripada nekoj starici.

"Dobar dan." nasmijao se prilazeći joj. "Jeli sve u redu?" upitao je.

Nije izgledala je kao da je u redu. Lice joj je bilo blijedo,a oči crvene. Na trenutak joj je pogled uhvatio moje oči i namrštila se.

"Što ona radi s tobom?" upitala ga je. Okrenuo se prema meni,a onda opet prema njoj. "Molim?"

"To je mala Beverlyca zar ne?" rekla je s podsmijehom. Prišla mi je i minutu me proučavala. "Ne izgledaš posebno moćno." utvrdila je.

"Oprostite o čemu vi govorite?" upitala sam je uljudno. Sve više sam vjerovala da je ova starica luda. No,zar se prošli put kad sam mislila da je ludost nije ustvrdilo da je to istina?

"Gdje je druga sestra?" upitala je ignorirajući moje pitanje. "Sestra? Ja nemam sestru." odgovorila sam zbunjeno.

Nasmijala se na moje riječi. "Znači još ne znaš.."

"Što?" postala sam nestrpljiva. "Nije važno,idemo." čula sam Michaelov glas.

"Htjela sam čuti što ima za reći.." Negodovala sam dok me odvlačio na drugu stranu ulice. "Marie,ona je luda. Nemoj je slušati." Rekao je.

"Ali kako je onda znala tko sam ja?!" Uputila sam mu pitanje. "Svi znaju tko si ti." Odgovorio je brzo. Kad je shvatio što je rekao udario se rukom u čelo i dodao "Mislim,barem neki u ovom kvartu. Znaš,kad dođe netko novi onda se o njemu ljudi raspituju i.." Započeo je objašnjavati,no ja sam ga prekinula.

"Michael!" Zaustavila sam ga. "Zašto svi znaju tko sam ja?" Smireno sam ga upitala gledajući ga ravno u oči. "Pa rekao sam ti. I nisu svi.." Ponovno se počeo izvlačiti.

"Shvatila sam da si rekao nešto što nisi trebao,ali sad je gotovo." I ponovno sam ga prekinula. Na trenutak se zagledao u pod.

"Ne mogu. Već sam ti rekao previše." Uzdahnuo je. Nekoliko minuta smo u tišini hodali jedno pored drugoga,vjerovatno zarobljeni u vlastitim mislima.