Povređeni

Prolog

-I još jedan fantastično meč najboljeg tenisera sveta Džeka Frenklin. Čestitam na izvanrednoj pobedi.
-Hvala Vam puno. Odgovorio sam pomalo umorno.
-Šta planirate dalje?
-Planiram da uzmem mami odmor. A posle odmora dolazim još jači no što mogu. Rekao sam sve što mi je rekao menadžer da kažem.
-Da li postoji neka dama koja ti je ukrala srce?
Zašto me svaki put pitaju da li imam devojku? Naravno da im neću reći.
-Ne želim o svom privatnom ljubavnom životu sa... Moje reči prekinula je velika buka i pucnjava.
-O Bože šta se dešava? Rekla je uplašeno novinarka.
-Idemo brzo, moramo da se sakrijemo.
Potrčali smo ka svlačionici. A a iza sebe smo ostavili samo urlike i pucnjavu.
-MOJE DETE. Zaledio sam se.
A onda je usledio jedan pucanj pa još jedan.
-Gospode Bože gde je policija?
A onda sam čuo reči koje su me ukopale u mestu. Svi su mogli da ih čuju sa zvučnika.
-Neka se pojavi Džek Frenklin i preda se nama. Ako ne izađe ovog trena. Svaki minut jedna će nedužna osoba biti ubijena. Hvala vama ljudi što ste došli u ovako velikom broju. I zlokobno se nasmejao.

-Moram nešto da uradim. Rekao sam treneru.
-Sedi tu i ćuti dečko. Naredio mi je.
-I da gledam kako neko umire zbog mene? Ne želim!

-Tik tak jedan minut je istekao. Koga ja to lepo mogu da ubijem?
A onda sam video da je uhvatio malu plavu devojčicu za kosu i prislonio joj je pištolj na slepoočnicu.
Ona je vrištala.
Nisam više čuo glasove, samo sam počeo da trčim ka izlazu.
-Evo me stani molim te. Predajem se. Pusti ove ljude.
-O evo ga i teniser. Dečko malo kasniš ali ću da je pustim.
Odahnuo sam na trenutak a onda ju je bacio u upucao.
-NEEEEE. Zavrištao sam.
-Uhvatite ga, pa da krenemo dosta smo se zadržali ovde.
Odjednom njih 20 su se pojavili ispred mene i jedan od njih me je udario pištoljem u glavu. Zadnjeg što se sećam je kako moje telo pada na tvrd teren.

°Na drugom kraju sveta°

-Molim te pusti me Ivane. Jecala sam.
-O ne ne draga moja. Nisam još završio sa tobom. Kada završim sa tobom nećeš znati ni ko si a kamoli kako se zoveš.
Opet je ušao u mene. Svaki put boli sve više i više.
A onda sam čula samo jedan pucanj i Ivan je pao sa mene..
-Gospođice. Jedan policajac je potrčao ka meni i prekrio me ćebetom.
Počela sam da plačem.
-Sve je sada uredu. Neće Vas više povrediti.
-Mrtav je?
-Mrtav je. Potvrdio je a zatim me je izneo iz fabrike.
-Idemo u bolnicu sada nemojte ništa da brinete.
-Kako, kako ste me pronašli?
-Jedan građanin je šetao psa ovuda i čuo je glasove iz fabrike. I pozvao je policiju.
-Hvala Vam do nebesa.
-Uredu je. Možete odmoriti dolazimo u bolnicu za par minuta.
A onda sam zaspala od iscrpljenosti.
Ivan moj najbolji prijatelj mi je sve to uradio.

______
Nadam se da vam se svideo prolog 🥰