Povređeni

18.

°Džek°
-Kejt. Ovo je Katarina...
Derarova sestra leži na mom kauču. Devojka koju sam znao ceo život. Sva u modricama.
-Hej budi se. Draga uzmi malo vode.
Polako je otvorila oči, oči pune bola.
-Hvala ti. Uzela je čašu vode iz Kejtine ruke i drhtavo prinela ustima. Otpila je par gutljaja.
-Šta ćeš ti ovde Katarina?
-Pobegla sam od Derara.
-Zašto?
-Mučio me je. Zar ne vidiš? Okrenula je obraz ka meni.
-Gde je on sad?
-Ne znam. Rekla je brzo. Previše brzo.
Pogledao sam je sumnjičavo.
-Stvarno ne znam. Džek moraš da mi veruješ. I evo počela je da plače.
-Ne brini dušo tu smo sada mi. Rekla je blago Kejt i zagrlila je.
Jel sam ja rekao koliko ja volim ovu Kejt. Uvek je dobra i nežna prema svima.
-Bolje da krenem. Ne želim da vam smetam.
-Ni govora. Spavaćeš kod nas!
-Ali...
-Slušaj me Katarina. Ostaje ovde. Bar dok se ne snađeš.
-Hvala vam do neba. Zaplakala je.

°Kejt°
Koliko mi je žao ove devojke. Rođeni brat ju je tukao. Ne znam šta da kažem. Brat treba da štiti sestru a ne da je tuče!
Pola sata kasnije sam jeodvela u jednu od soba. Mislim da se ubrzo i uspavala.
Kada sam sišla dole Džek je sedeo u fotelji i izgledao je zabrinuto.
-Hej izgledaš zabrinuto.
-Imam povoda za to. Derar nikada nije udario Katarinu. Ali nikada je nije udario.
-Nikada nije hteo ni tebe da ubije. Pa vidi sad.
-Imaš pravo. Derar se promenio, na loše....

Dva dana kasnije:
Katarina je sedela za kuhinjskim pultom i jela je nešto ne znam šta.
-Hej kako se osećaš?
-Hvala na pitanju, sjajno. A ti?
-Ovih dana mi se malo vrti ali sam dobro.
-Jesi li bila kod doktora?
-Ne, nema potrebe osećam se sjajno danas.
-Bolje da odeš kod doktora. Zvučala je odlučno.
-Ne ipak neću. Mislim da ću prileći malo.
-Dobro kako hoćeš. I onda je nešto prošaputala ali je nisam čula.

Uvukla sam se u krevet i ubrzo zaspala.
                            ***
Par sati kasnije probudila me je pucnjava. O Bože šta se dešava.
Pucnjava. Podsetila me je na onaj dan. Na Ivana. Jedva sam smirila disanje.
Polako sam uzela telefon i pozvala policiju.
-Dobar dan...
-Molim vas dođite. Čujem pucnjavi u mojoj kući. Ulica *********
-Uredu je gospođo poslali smo....
Nije da završi u sobu je uletela Katarina sa pištoljem.
-Prekini poziv i odmah kreni za mnom.
-Šta se dešava.
-Umukni kurvo!
O Bože šta se dešava? Gde je Džek.
Za par sekundi sam otkrila gde je.
Ležao je na podu. I nije se pomerao.
-DŽEK!! Zavrištala sam.
-Ko je ova kurva? Upitao je neko jako oštro.
-Njegova devojka valjda koliko sam shvatila. Rekla je Katarina.
-Uredu smesti je na stolicu.
-Kao si ti!? Šta hoćeš?
-Ja sam Derar verovatno si čula za mene od mog najboljeg prijatelja Džeka. Zlobno se nasmešio.
Zaledila sam se. Derar. O ne.
-Zašto sve ovo radiš? Upitala sam prestrašeno.
-Da li bi ti uživala da si u nečijoj senci?
Nisam ništa rekla.
-Naravno da ne bi. Tako da ne želim ni ja.
-Ali nije ti ništa uradio!
-Ako ti je on tako rekao onda draga slagao te je.
-Šta ti je uradio?
-OTEO JE JEDINU DEVOJKU KOJU SAM UISTINU VOLEO.
Katarina se cimnula od iznenađenosti.
-A sada volim Katarinu. Moju večnu ljubav. Moju Katarinu ljubav mog života.

__________
Ostavite mišljenje 🥰