Povređeni

9.

Mesec dana kasnije

-Hej ne možeš tako! Džek je počeo da se ljuti zato što gubi.
-Hej nisam ja kriva što si ti odlučio da igramo ne ljuti se čoveče i pretvorio ovu igru u naljuti se čoveče. Isplazila sam mu se.
-A daj pusti me bar da jednom pobedim.
-Možda, jednog dana. Zlo sam mu se nasmejala dok sam preskakala njegovog piuna i ulazila u zadnje polje.
-Pobedila sam. Bila sam srećna.
-Neću više da igram ovu glupu igru. Rekao je pa se nadurio.
-A ne ljuti se čoveče. Rekla sam i približila se da mu spustim poljubac na obraz. Ali u trenu kada sam spustala usne na obraz on je okrenuo glavu i naše usne su se spojile. Jao kako su mu meke. Ali tek mi je došlo do mozga.
Brzo sam se odmakla.
-Izvini. Rekla sam.
-Zašto?
-Pa.. poljubila sam te.
-Ja treba da se izvinim. Rekao je ozbiljno.
-Zašto, pa nisi ništa uradio?
-Zbog ovoga.
Rekao je a zatim, približio se i spustio svoje usne na moje. Na početku smo se ljubili nežno, slatko, a zatim je strast prevladala.
-Izvinjenje prihvaćeno. Rekla sam zadihano.
Samo mi se nasmejao i zagrlio me je.
I tako smo ležali celo podne.

Sutradan.
°Džek°
Mogu li biti srećniji čovek nego sada?
Pored mene je Kejt najlepša žena na ovim svetu. Ali ipak postoji strah u meni, neko će me prepoznati i razdvojiće me od nje.
-Hej ljubavi. Javio sam joj se.
-Nedostaje mi. Kad stižeš?
-Za par minuta, i ti meni nedostaješ.
-Jedva čekam da te vidim. Čekaću te ispred kuće.
-Uredu. Vidimo se.
-Vidimo se.
Posle par minuta parkirao sam ispred kuće, i ona je bila tamo.
-Kada sam izašao iz auta ona je potrčala i zagrlila me je. A zatim i poljubila.
-Džek Frenklin? Neko je rekao iza nas.
Zaledili smo se. I polako smo se okrenuli ka glasu.
Iza nas je stajala žena u 40 godinama.
-Teroristo! I optužila me je za jedinu stvar za koju sam se plašio. Da sam terorista.

_________
😬😬😬
I evo prepoznali su ga 😬