Povređeni

3.

Probudila sam se jako kasno. Razlika u vremenskim zonama je jako zajebana.

Sišla sam u kuhinju i shvatila da nemam baš puno hrane. Bolje reći nemam u opšte hrane.

Pošto se kuća nalazila jako daleko od centra grada. Što bi rekli ljudi izolovana od civilizacije svratila sam u mali market blizu kuće i kupila jaja mleko i hleb. Sutra ću ići u veću nabavku. A onda sam kupila i par biljaka da zasadi u baštu i kupila sav potreban alat.

Došla sam kući i spremila si doručak. Sela sam u dnevnu i pojela jaja koja sam spremila.

Mislim da je vreme da počnem sa sređivanje bašte.

Uzela sam sve potrebno i izašla napolje. Na moju sreću nije bilo nikoga.

Pošto još nisam upoznala komšiju i ne znam kako ćemo podeliti baštu počela sam da sadim cveće po ivicama mog dela. Baš sam uživala u sađenju cveća

-Zdravo. Čula sam jak muški glas. Kada sam podigla pogled ugledala sam svog najlepšeg komšiju do sada.

-Ovaj.. Zdravo.

-Izvini ako smetam, planirao sam da posadom neke biljke ovde.

-Nema problema. Slegnula sam ramenima

I tako neko vreme smo sadili u tišini.

-Ja sam Rajan. Rekao je odjednom.

-Ovaj zdravo Rajane ja sam Kej... Ne ne ne glupačo...

-Kej?

-Ne ne izvini ja sam Kloi.

-Pa drago mi je što te upoznajem Kloi. Rekao je i pružio mi je ruku. Odjednom sam se odmaknula od njega. Previše brzo no što sam htela.

-Izvini... ja... ovaj.... treba da idem.

Nisam čula šta je rekao zato što sam bukvalno uletela u kuću.

°Džek°

Da nemam nešto možda na zubima? Ne, ne, ne, ne da me možda nije prepoznala????

Malo verovatno, skakala bi svuda da me je prepoznala.

Odlučio sam da sadim još par minuta i otišao sam u kuću.

Možda bi bilo dobro da očisti garažu.

I tako ceo dan mi je prošao u čišćenju proklete garaže. Prethodni vlasnici su samo trpali stvari i trpali. Čudo da nema pacova ovde.

Kada sam pogledao u telefon bilo je već jako kasno.

Otuširao sam se. Ali nisam bio umoran tako da sam odlučio da izađem napolje.

Okej nekako sam se previše opustio ovde. Postoji velika mogućnost da me novinari pronađu, i na kraju me čak okrive za teroristički napad.

Dok sam tako razmišljao čuo sam vrištanje iz Kloine kuće. Brzo sam trčao do njenih vrata. Ali bila su zaključana. Šta da radim sad?

Onda sam ih na kraju obio. I počeo da trčim svuda po kućo dok nisam našao njenu sobu.

Ona je i dalje vrištala. Izgledala je prestrašeno.

-Hej Kloi smiri se tu sam ja. Bledo me je pogledala kao da ne veruje da je neko u stvari u sobi.

Čvrsto sam je zagrlio a onda je ona počela opet da vrišti.

-Pomeri se od mene. Pomeri se odmah.

Bila je još više prestravljena. A vala bio sam i ja.

-Izlazi iz kuće kako si ušao????

-Vrištala si i ovaj čuo sam pa sam obio vrata.

-Obio si mi vrata od kuće?

-Pa da kako bih drugačije ušao. Slegnuo sam ramenima.

-Majmune jedan kako si mogao???!! Zaurlala je.

-JEBOTE šta je sa tobom???

-Napolje iz kuće ovog trena.

-Evo idem luda ženo. Neko hoće da bude dobar sa tobom a ti tako.

Izašao sam iz sobe a zatim i iz kuće. Nisu bila oštećena vrata. Bar ne toliko.

A zatim sam čuo kako plače. Ma ova žena nije normalna evo gde sam.

Nastavio sam ka svojoj kući.

Sutradan sam je video da nekim ljudima kako popravljaju vrata. Bila je vidljivo odaljena od njih.

-Šta kriješ to Kloi? Šapnuo sam.

_________
Ostavite mišljenje 🥰