Zmija

6. deo

Katarina  P.O.V
Spremala sam se za putovanje, s obzirom da je mali odmor u Budvi zavrsen a da interpol nije raspisao poternicu, mogla sam da se vratim kuci.
Na vrata moje sobe je pokucao neko, otisla sam i bez razmisljanja ih otvorila. Verovatno je room servis.
Na vratima stajao je Viktor. Usao je u sobu i zatvorio vrata.
Ja: Dakle?
Viktor: Idemo?
Ja: Gde?
Viktor: Na odmor.
Ja: Ne idem nigde sa tobom, idem nazad kuci.
Stomak me je i dalje malo boleo zbog rane, ali nije bilo strasno. Bila sam u bade-mantilu, i dalje se bojim da obucem odecu zbog rane ovako ne vrsim pritisak na ranu.
Viktor: Kako je stomak?
Prisao mi je i nezno me mazio po kosi, slegnula sam ramenima. Nisam ljuta na njega, zapravo ne znam sta osecam.. Mi nikada nismo bili u vezi niti sam ikada osecala neku ljubav prema njemu. Bio mi je samo broj koji nazovem ukoliko smo kojim slucajem u istom gradu jednom u 7 meseci.
Ja: Malo me boli.
Viktor: Zamisljena si?
Ja: Hoces da ostanes sa mnom veceras da mozda gledamo neki film ili..
Rekla sam gledajuci ga u oci. Osmehnuo se i klimnuo glavom. Poljubio me je u celo i mazio po kosi.
Viktor: Hocu.
Poljubila sam ga nezno a on mi je uzvratio. Nesto u stomaku me je u tom trenutku zagolicalo, onako, kao da me neko golica iz unutra.
•••
Naravno, uvek ista stvar. Uvek mora da ode jer "Hitno je potreban Aleksi". Zelela sam da makar veceras ostane sa mnom ali naravno da nije mogao. Naravno da je morao da ode.
Pakovala sam stvari u kofer besno i protivila se ostrom bolu u stomaku.
Plakala sam od besa koji sam osecala. Zatim sam nazvala taksi i sisla da platim svoj racun u hotelu.
Zaputila sam se ka aerodromu gde sam kupila kartu za prvu lokaciju gde sam mogla. Sada letim za Svajcarsku, za dalje cemo da vidimo.