Zmija

11. deo

Katarina P.O.V
Ja: Ja. Odlazim.
Krenula sam ka vratima ali me je uhvatio za ruku i jednostavno sam ga odgurnula.
Nisam ni videla gde sam ga gurnula a nisam ni bila svesna koliko jako sam ga gurnula. Bilo je dovoljno da padne i udari glavu o ivicu kreveta. Dohvatila sam njegov pistolj.
Izletela sam iz sobe i istrcala iz hotela.
Trcala sam koliko sam brze mogla, znala sam da ako me uhvati sam apsolutno mrtva.
Uletela sam u prvu kucu koju sam videla i zakljucala vrata za sobom.
Covek mi je izbezumljeno prilazio, za njim je isla mala devojcica koja je u ruci drzala lutku.
Sakrio ju je iza sebe i zeleo da kaze nesto ali ga je pistolj u mojoj ruci preplasio.
Sakrila sam ga iza sebe.
Ja: Necu vam nauditi. Moram da se sakrijem.
Xx: Ko si ti?
Ja: Dajte mi vas automobil, dobicete koji god pozelite ukoliko mi ga date sada i ne pitate zasto.
Preplasen zbog pistolja u mojoj ruci pruzio mi je kljuc od auta, a ja sam izasla iz kuce i uzela njegov auto.
Krenula sam da vozim ka svom stanu, a zatim auto parkirala ulicu dalje od njega.
Odmah sam utrcala u svoju ulicu i zatim u zgradu. Isla sam stepenicama jer znam da bi oni bili u liftu.
Uletela sam u stan i zakljucala sve brave. Uzela sam telefon koji sinoc nisam ni ponela, a zatim sam nazvala Viktora.
Viktor: Koji kurac radis?!
Ja: Mislim da sam ga ubila, naci ce me! Viktore pomozi mi!
Viktor: Ubila si ga?!
Ja: Udario je glavom u drveni cosak, mislim da je mrtav.
Viktor: Slusaj me, zgrada u kojoj si, u wc-u na plafonu ima jednu plocicu koja se podigne, to je ventilacija. Udji unutra i ne izlazi dok ne dodjem.
Ja: To je premalo prostora.
Viktor: Imas metar sirine i duzine. Dovoljno je. Ponesi vodu i neku hranu.
Ja: Kako znas za to?
Viktor: Gore sam sakrio les jednom, samo me poslusaj.
Prekinula sam i krenula ka wc-u noseci flasicu vode sa sobom. Popela sam se preko kade u otvor. I sakrila se unutra.