Svakog dana bih saznao nešto novo o planeti, o odlasku, o putovanju. To jedolazilo sasvim lagano, kako bi mi palo na pamet. Tako sam, trećeg dana,čuo uzbudljivu priču o baobabima.I ovoga puta bilo je to zahvaljujući ovci, jer me mali princ, kao obuzet nekomozbiljnom sumnjom, iznenada upita:
- Istina je, zar ne, da ovce jedu šiblje?
- Da, to je istina.
- Ah! Zadovoljan sam.
Nisam razumeo zašto je tako važno što ovce jedu šiblje. Ali mali princdoda:
- Prema tome, one jedu i baobabe.
Skrenuh pažnju malom princu da baobabi nisu šiblje, već drveće veliko kaozgrada, i da čak i kada bi sa sobom poveo čitavo krdo slonova, ti slonovi ne bimogli da izadju na kraj ni sa jednim jedinim baobabom.Pomisao na krdo slonova zasmeja malogprinca.
- Trebalo bi ih naslagati jedan na drugi...
Ali mudro primeti:
- I baobabi su mali dok ne porastu.
- To je tačno. Ali zašto hoćeš da tvoja ovcapojede male baobabe?
On mi odgovori: ,,Ma daj, molim te!" kao da je to sasvim jasno. Morao sam sepotruditi da bih to razumeo.I zaista, na planeti malog princa bilo je, kao i na svim drugim planetama,dobrog bilja i korova. Prema tome, i semena dobrog bilja, a i semena lošegkorova. Ali seme je nevidljivo. Ono spava skriveno u zemlji sve dok mu nepadne na pamet da se probudi. Tada se ono isteže i tera najpre plašljivoprema suncu jedan čarobni mali bezazleni izdanak. Ako je u pitanju izdanakrotkvice ili ruže, možemo ga slobodno pustiti da raste. Ali ako je u pitanjukorov, moramo ga odmah iščupati, čim ga prepoznamo.Na planeti malogprinca bilo je strašnog semenja... toje bilo semenje baobaba. Tlo nanjegovoj planeti bilo ga je prepuno.A ako baobaba ne iščupamo navreme, nikada ga se ne možemoosloboditi. On preplavi celuplanetu.Razara je svojimkorenjem.I ako je planeta veomamala,a baobaba ima u velikombroju, planeta će se rasprsnuti. ,,To je pitanje reda, rekao mi je kasnije mali princ. Kada čovek završi svojejutarnje uredjivanje, treba pažljivo da uredi i planetu. Treba redovno čupatibaobabe čim se počnu razlikovati od ruža, a oni su jako slični kada su sasvimmali. To je vrlo dosadan posao ali i veoma lak."
Jednog dana me je posavetovao da se potrudim i da nacrtam lep crtež otome da pomognem deci da to zapamte. ,,Ako budu jednog dana putovali,reče mi on, to im može koristiti. Ponekad nije loše odložiti svoj posao zakasnije. Ali kad su u pitanju baobabi, to je uvek strašna nesreća. Poznavaosam jednu planetu na kojoj je stanovao neki lenjivac. On je propustio daiščupa tri mlada izdanka baobaba..." I tako, prema uputstvima malog princa,nacrtao sam tu planetu.
Ne volim pametovatii deliti savete, ali opasnost od baobaba jetako malo poznata, a one koji zalutaju naneki asteroid vrebaju tako velike nesreće dasam ovoga puta napravio izuzetak i prestaoda se uzdržavam.Rekoh: ,,Deco, čuvajte se baobaba!" Na tomcrtežu sam toliko radio samo zato da bihsvoje prijatelje upozorio na opasnost koja injima i meni već dugo vremena preti iakotoga nismo svesni. No, vredelo je truda.Možda ćete se pitati: Zašto u ovoj knjizinema i drugih isto tako veličanstvenih crteža kao što je crtež baobaba?Odgovor je sasvim jednostavan: Pokušao sam, ali nisam uspeo. Kada samcrtao baobabe, bio sam nadahnut osećanjem da se ne sme odlagati.