Čini mi se, da je za svoje bekstvo iskoristio seobu ptica. Ujutro pred polazak, lepo je uredio svoju planetu.Brižljivo je očistio žive vulkane. Imao jedva živa vulkana. To je bilo sasvim zgodno za podgrevanje doručka. Imaoje i jedan ugašeni vulkan. Ali, kako jegovorio: ,,Dobro očišćeni vulkani radetiho i neprekidno, bez erupcija.Vulkanske erupcije su kao vatra ukaminu." Naravno, na našoj Zemlji mismo suviše mali da bismo očistili naše vulkane. Zbog toga nam stvaraju toliko neprijatnosti.Mali princ je, pomalo tužan, počupao i poslednje izdanke baobaba. Verovao je da se neće više nikad vratiti. Ali svi ti svakodnevni poslovi izgledali su mu toga jutra neobično u godni.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
A kad je poslednji put zalio ružu, i spremao seda je stavi pod stakleno zvono, osetio je želju da zaplače.
- Zbogom, reče on ruži.
Ali ona mu ne odgovori.
- Zbogom, ponovi on.
Ruža se zakašlja. Ali ne stoga što je nazebla.
- Bila sam glupa, reče ona najzad. Molim te, oprosti mi. Pokušaj dabudeš srećan.
Bio je iznenadjen što mu ne prebacuje. Stajao je, sav zbunjen, sa staklenimzvonom u ruci. Nije shvatao tu iznenadnu ježnost.
- Naravno, ja te volim, reče mu ruža. Moja je greška što o tome nisiništa znao. To nema nikakvog značaja. Ali i ti si bio glup kao i ja.Pokušaj da budeš srećan... Ostavi to stakleno zvono. Ne želim ga više.
- Ali vetar...
- Nisam baš toliko nazebla... Sveži noćni vazduh će mi prijati. Ja sam cvet.
- Ali životinje...
- Treba da podnesem dve ili tri gusenice ako hoću da upoznam leptire. Izgleda da je to tako lepo. Inače, ko će me posetiti? Ti ćeš biti daleko. Što se tiče velikih životinja, ne bojim se. Imam kandže.I ona bezazleno pokaza svoja četiri trna. Zatim dodade:
- Ne odugovlači toliko, nepodnošljivo je. Rešio si da odeš. Idi.Jer nije želela da je mali princ vidi kako plače. Bila je to veoma ponosna ruža...
