Trenutak za nas

1

Ada

- Znam Rebeka, javiću se da polažem prva ti samo pripazi na Klaru dok ja ne dođem - hodam najbrže što mogu, razgovaram telefonom sa prijateljicom i nadam se da neću zakasniti.

- Mogu da ostanem najkasnije do podneva.

- To će biti dovoljno, hvala ti.

- Nema na čemu i srećno.

- Hvala - prekinem vezu i krenem da pređem ulicu.

Kako sam sva u žurbi kasno primećujem crni automobil koji ide ka meni.

- Sranje - ispustam knjige refleksno dok škripa guma siluje moje uši.

Odjednom tišina. Je li gotovo? Mrtva sam?

- Jesi li dobro? - neko me pita.

Otvaram oči i shvatam da sam nekako pala, okrenem glavu i ugledam tipa koji se naginje ka meni. Doteran, uglađen, plav i zabrinut. I još nešto. Nešto.

- Da pozovem hitnu pomoć? - pruža mi ruku koju prihvatam.

- Ne, mislim da sam... - zastanem jer me on povlači ka sebi. Gleda me, skenira, proverava. Kada je završio sa mojim telom i uverio se da sam dobro posvetio se mom licu. Polako uvučem vazduh u svoja pluća i neki elektricitet prođe kroz moju ruku, onu koju on drži, još uvek.

- Dobro sam - otpuhnem.

- Jesi li sigurna? Biće bolje da te odvedem kod doktora.

- Ne, dobro sam - izvlačim ruku.

- Moje knjige, kasnim - krenem da sakupljam knjige.

- Gde kasniš? - pomaže mi.

- Imam ispit - odgovaram izgubljeno i ustajem.

- Odvešću te.

- Molim? - okrenem se ka njemu i progutam knedlu.

- Rekla si da kasniš, odvešću te na fakultet. Molim te, umalo te nisam pregazio.

- Ovaj... ja... - pogledam na sat. Zakasniću.

- Fuuuu, hajde idemo - pristanem.

- Idemo - ponovio je i otvorio mi vrata.

. . .

Dok se vozim sa strancem koji me umalo nije udario, razmišljam kako ovo i nije dobra ideja.

- Neću da te kidnapujem, ne boj se - govori kao da je pročitao moje misli.

- Nadam se da nećeš.

- Neću. Brajan - pruža mi ruku.

- Ada - prihvatim njegovu ruku i pokušam da se nasmešim ali mi ne ide. Ne znam zašto ali ima poznati lik. Hm.

- Šta studiraš? - pita me.

- Mnogo toga.

- Gde da vozim?

Objasnim mu gde se nalazi moj fakultet za biznis i menadžment, izgleda da zna gde da vozi. Doduše i blizu je.

- Zašto menadžment? - pita me i čini se zainteresovanim.

- Treba mi realnost, moja ljubav je filozofija - priznam.

- Zašto onda ne studiraš filozofiju?

- Studiram.

- Dva fakulteta? Svaka čast - izgleda oduševljeno.

- Koja si godina?

- Poslednja na oba, zapravo ovo mi je poslednji ispit na menadžmentu.