Trenutak za nas

4

Ada

Pružila sam priliku svom ocu, u narednim danima viđali smo se svakodnevno, obilazio je stalno mene i Klaru, svraćao je kod mene na posao u cvećari i delovao mi je kao dobar čovek, malo tužan ali dobar. Ali kako je vreme prolazilo shvatila sam da je tužan zbog žene, imao je taj izraz lica kada je govorio o njoj, zato sam predložila da je upoznamo. Naravno odmah je nazvao i ona je predložila da dođemo na večeru kod nje, živela je u kuću u kojoj su ona i Dejvid proveli medeni mesec, ne znam zašto ali imala sam dobar osećaj u vezi njih dvoje.

- Kako izgedam? - pita me Klara.

- Kao bombonica.

- Ne zezaj me.

- Lepa si – nasmešim joj se.

- Dame - Dejvid je stigao i doteran je.

- Spremne smo - nasmešim se i njemu.

- Onda idemo - koji osmeh. Stvarno mu nedostaje žena.

. . .

Kućica je bila prelepa, mala na jednom nivou sa cvećem... prosto je očaravajuća.

Elegantna žena je stajala na pragu i osmehivala se.

- Darla - Dejvid je ljubi u obraz.

- Dozvoli da ti predstavim Adelaidu i Klaru.

- Prelepe ste - umalo se nije rasplakala.

- Mogu li da vas zagrlim?

- Naravno - nasmešim se i zagrlim je.

- Tako mi je drago što te je Dejvid konačno pronašao - šapuće mi.

- Hvala.

- A ti si preslatka, kao lutka - zagrlila je i Klaru.

- Hvala. Dopada mi se - rekla je Dejvidu.

- Uđite molim vas, večera je gotova.

- Hvala.

- Ne, neka odloži za sutra. Važi - neko je prekinuo razgovor i okrenuo se. Brajan. Ležerno obučen, sa kratkom bradom, neodoljiv i ponovo je to uradio. Pogledao me u oči i zaustavio je svet.

- Ćao Ada - nasmešio mi se i pružio mi ruku.

- Ćao - prihvatim ruku i ponovo taj elektricitet. Šta će on ovde?

- Ćao Klara - pozdravio je i moju sestru.

- Ćao – moja sestra uzvraća.

- Dejvide.

- Sinko – pozdravlja ga moj otac.

Sinko? Šta to znači? Sinko? Sinko? O Bože, rekao je da nema dece. Da nije Darlin sin? Ne, ona ne može da ima dece.

- Smestite se molim vas - Darlin glas me požuruje i okanem se na trenutak Brajana.

- Jeste li gladne?

- Ja sam uvek gladna - moja sestra se javlja.

- Kako si slatka. Odmah ću da postavim večeru.

- Pa... ko si ti? - moja sestra pita Brajana.

- Brajan - odgovara joj.

- Znam ali upoznala sam Adinog oca, sada njegovu ženu i evo tebe, ne znam šta si ti.

- A to. Pa ja sam nešto kao njihovo usvojeno dete.

- Ne razumem – moja sestra trepće. Ne razumem ni ja.

- Dejvid i Darla su bili moji staratelji nakon smrti mojih roditelja dok nisam postao punoletan – objasnio je.

- Aha.

- Brajanova majka i Darla su dalje rođake a igrom slučaja Brajanov otac i ja smo bili prijatelji - Dejvid objašnjava.

- Aha.

Aha, pomislim i ja u sebi.

Brajan

Kada me je Darla pozvala na večeru nisam očekivao da ću se ovako zabaviti. Dejvid i Darla su ljudi na koje sam navikao, mala Klara je neverovatno luckasta i zabavna, pored nje se čovek samo smeje a Ada... ona je druga priča. Za razliku od svoje sestre ona je zatvorena, reči su joj odmerene, kroz razgovor se vidi da je devojka stakla šire obrazovanje, ali vidi se i njena opreznost, ona nije opuštena. Ponaša se u skladu sa očekivanjem ali imam utisak da to i dalje nije ona. Ne znam kakvo mišljenje bih formirao o njoj, mislim, nesumnjivo je lepa, ineligentna je, ponašanje joj je na mestu, što bi moja pokojna majka rekla devojka je savršena. Ja bih rekao da na duši nosi mnogo toga, što i nije čudno s obzirom na njenu prošlost a i sadašnjost, Dejvid mi je priznao da ona ne želi njegovu pomoć. Ne znam ali ova devojka izaziva ogromno poštovanje a što se tiče mene lično... osim poštovanja ona budi i još nešto, nešo zbog čega ne mogu da se otarasim one njene marame.

- Sve u redu dušo? – Darla pita Adu jer je izašla da odgovori na poziv.

- Da, to je samo... posao.

- Posao?

- Da, konkurisala sam na nekoliko mesta i zvali su me iz Media group.

- Za pripravnika? – pita je Dejvid.

- Da.

- Hoćeš li prihvatiti?

- Ne znam, još tri firme su mi danas odgovorile, i one mi nude posao.

- Zašto ne radiš za mene? – Dejvid predlaže.

- Za tebe? – zbunila se.

- Da, Pres group.

- Pres? To je tvoja firma?

- Da.

- Mislim da sam konkurisala i u toj firmi, niste mi odgovorili – nasmešila se.

- Ja ti sada odgovaram.

- Da, ali... ovo je čudno.

- Zašto? Ti si mi ćerka, logično je da radiš za mene.

- Pa... – zbunjena je, očigledno nije navikla na ovo.

- Zašto ne razmisliš? – umešao sam se. Vidim da joj je neprijatno.

- Dejvidova firma je dobra prilika – želim da joj omogućim da svari ovo.

- U redu, razmisliću.

- Čime se ti baviš Brajane? – pita me mala Klara.

- Ja sam advokat.

- Radimo u istog zgradi, njegove kancelariju su sprat niže – Dejvid objašnjava.

- Tako je – to je zapravo bila njegova ideja, Dejvid se postavio kao otac prema meni i veoma sam mu zahvalan zbog toga. On je vodio posao mog oca dok nisam bio spreman da preuzmem porodično nasleđe.

- Adelaida reci nam nešto o sebi – Darla se nasmešila Adi koja ne govori puno.