Trenutak za nas

21

Brajan

- Anhelika to se neće dogoditi – kažem joj ozbiljno. Anhelika je ručala sa Adom pa je svratila i do mene da me nervira.

- Zašto da ne? Ona je moja unuka, zašto ne bi živela sa mnom?

Anhelika želi da ubedim Adu da živi sa njom, ne znam zašto ona misli da smo sada prijatelji.

- Zato što Ada neće napustiti sestru, zato što treba da provede neko vreme sa ocem koji je tražio godinama i zato ako treba da je ubeđujem da živi sa nekim, ubeđivaću je da živi sa mnom – kažem odlučno.

- Ti je želiš za sebe – namrštila se.

- Tako je.

- Ona je Preston, ja sam joj baka.

- Pa budi joj baka, pomozi joj da se privikne na novi život, na ljude, nauči je da nije sama da ima porodicu, ispleti joj čarape! Budi joj baka a ne uređivač života jer ako pokušaš da je kontrolišeš ona će otići, ne voli da joj se naređuje.

- Da, u tome je na mene - nasmešila se.

- Pa neću da joj pletem čarapa ali mogla bih da je uvedem u naše društvo, da je predstavim eliti.

- Nisam mislio na to.

- Nego?

- Kako smo došli do toga da ti i ja sedimo mirno i razgovaramo? – pitam samog sebe.

- Pretpostavljam da si sad zreo muškarac a ne derište koje drmaju hormoni – rekla je zlobno.

- Ovoliko mi treba da te pošaljem u zatvor – spojim kažiprst sa palcem.

- Molim te, praktično smo porodica, osim toga Adi se dopadam a ti ne bi povredio Adu – kaže uvereno. Mrzim je. Zvanično je mrzim.

- Ne, neću ubeđivati Adu da živi sa tobom – odbijem je.

- Dobro, saučesniku u zločinu – rekla je prkosno i okrenula mi leđa.

- Sama ću se pobrinuti za to – dobacuje mi dok odlazi.

Neće ako se ja pitam.

. . .

Ovaj dan je došao kraju kada sam ugledao Adu na vratima moje kancelarije.

- Ja sam gotova ti? – pita me.

- I ja sam gotov – ustanem i poklopim lap top.

Ljubim je dugo jer je ovo bio grozan dan a počeo je tako dobro.

- Zvala je Darla, čeka nas na večeru. I rekla sam Dejvidu za nas.

- Ok – planirao sam ja to da uradim ali drago mi je što je ona.

- I potpisala sam sve papire.

- Dobro.

- I zaista je naporno imati porodicu.

- Misliš? Nemaš pojma – zagrlim je i izađemo iz kancelarije.

Darla je zaista spremila glozbu, očigledno svi znaju za Adu i mene ali niko ništa ne komentariše ali mala Karla se stalno smeška. Deca su uvek iskrena, ona nije baš dete ali za mene jeste.

Nakon večere Ada je otišla da se istušira, Darla je ustala da pospremi sto a ja sam ostao sa Karlom i Dejvidom.

- Dakle ti i moja sestra – mala se smeška.

- Dakle tebe svašta interesuje – nasmešim joj se.

- Ja sam u radoznalim godinama. Dopadaš mi se – rekla je blago.