Trenutak za nas

20

Ada

Brajan i ja smo se uspavali, ko nam je kriv kad smo pola noći bili budni. Spremimo se na brzinu a kako sam ja bila oskudno odevena Brajan me je odveo u najbliži butik i kupila sam košulju i pantalone za posao, nazvala sam sestru koja je primetila da nisam spavala kod kuće i morala sam da istrpim zezanje, tako mi i treba kad je proveravam.

- Derište! – prekinem vezu a Brajan se smeje.

- Šta? – pitam ga.

- Klara je veoma pametna – odgovorio je.

- Znam – nasmešim se.

- Spremna za posao? – podigao je moju ruku i poljubio je.

- Da – nasmešim se.

Nisam očekivala da ću se osećati ovako kako se sada osećam, nisam znala da biti sa nekim može biti ovako. Imala sam veze, ili vezice ali ne sećam se da mi je prvi dan nakon tih veza bio ovakav, ne mogu da prestanem da se smejem. On me čini srećnom.

. . .

- Žao mi je što kasnim Stivene – kažem svom šefu.

- U redu je mala Dejvid je zvao jutros – odmahnuo je rukom.

- O – kad je pa on zvao?

- Gotova ti je kancelarija, mogu li da je vidim?

- O... naravno – zaboravila sam na to.

- Ako je bolja od moje gotova si – preti mi sa osmehom.

- Ako ti se učini boljom slobodno je zadrži.

- Bih ali nadam se penziji – nasmešio se ljupko.

- Samo još par meseci – dodaje.

- Ti si najbolji šef na svetu – kažem mu.

- Znam, idemo.

- Idemo.

Dođavola kancelarija mi je bila sjajna. Znači ovako izgleda biti član porodice Preston.

- Odustajem – kaže Stiven.

- Ne dopada ti se?

- Previše je ženska, prepuštam je tebi mala.

- Hvala ti, dopada mi se.

- A sad se vuci na posao da ostali ne pomisle da te favorizujem samo zato jer si šefova ćerka.

- O... znači ne favorizuješ me zato?

- Ne, zapravo dopadaš mi se, želim te ja i za snaju ali mislim da se Brajan neće složiti sa tim.

- I ja mislim da neće - nasmejem se od srca. Stiven je dobar čovek.

- Uživaj u kancelariji.

- Hoću.

. . .

Dejvidova sekretarica mi se naslešila toplo pre nego što sam ušla u njegovu kancelariju.

- Jeis li zauzet? – pitam ga.

- Dušo? Ne, uđi – nasmešio se i krenuo ka meni. On se uvek smeje kada me ugleda.

- Samo sam htela da ti se zahvalim za kancelariju, prelepa je.

- Nema na čemu mila, kad si već ovde želim da te obavestim da ću živeti sa vama. Vas dve,Darla i ja.

- O znači Darla i ti ste ok?

- Da, imala je neke uslove ali bićemo dobro.

- Ne sumnjam u to. Šta je sa Anhelikom?

- Moja majka želi sve da kontroliše, volim je i uvek ću biti tu za nju ali rešio sam da poslušam zapravo njen savet i da se prvo pobrinem za svoju porodicu.