Trenutak za nas

12

Brajan

- Zdravo Brajane, moram priznati da sam iznenađena tvojom posetom – Anhelika mi prilazi.

Krenuo sam kod Ade ali prvo moram njoj da skrenem pažnju na neke stvari.

- Sedi.

- Neću, biću brz, žurim.

- U redu.

- Prestani da kopaš po Adinom životu – kažem joj ozbiljno.

- Ti si svestan da je ona moja unuka.

- A ti nisi svesna da sam njen slučaj preuzeo na sebe, ja znam šta treba da uradim a znam i kako ću to da uradim. Zato prestani da šalješ ljude na sve strane jer ćeš upropastiti moje planove ili ćeš privući pogrešnu pažnju.

Razmišljala je dok je gledala u mene.

- Ozbiljan sam Anhelika.

- U redu, reci mi zašto ja treba da odustanem, Ada je moja unuka, deo moje porodice.

- Zato što ja već radim na tome! – ponovim.

- Zašto ti radiš na interesima moja unuke? Ovo je porodična stvar.

- Odlično znaš da ja ne volim da objašnjavam svoje postupke.

- Znam ali ako želiš da odstupim moraćeš da mi daš dobar razlog jer od porodice se ne odustaje, nije bitno preko koga se ide.

Da, čuvena njena izjava. Gazi sve!

- Samo jedan razlog?

- Da.

- I odstupićeš?

- Hoću.

- Anhelika ja odlično znam da si ti prljav igrač.

- Dozvoliću ti da rešiš Adin problem, dajem ti svoju reč.

- U redu. Odlučio sam da ti ispunim želju.

Nasmešila se ali onako svaznajuće.

- Planiram da oženim tvoju unuku.

. . .

Ada nije želela da izađe sa mnom na večeru, kaže da mora da uči, zato sam naručio picu i krenuo kod nje. Kada me je ugledala na vratima bila je iznenađena a i ja.

Ada je raščupana, sa olovkom u kosi, na sebi ima ogromnu pidžamu i naravno nosi naočare.

- Ovaj... šta ćeš ti ovde?

- Doneo sam hranu.

- Skoro će deset.

- Pa?

Prođem pored nje i uđem unutra.

- Ti stvarno učiš – knjige i beleške su na sve strane.

- Ima ispit u ponedeljak.

Nagazim na nešto i skonim nogu. To je neki privezak. Sagnem se i podignem ga.

- Tvoje? – pitam je.

- Da – uzela je privezak i namrštila se a onda ga je sklonila u stranu. Prepoznajem ga, pokazala ga je jednom meni i Dejvidu, poklon od njega za njenu majku.

- Bio ti je oko vrata poslednji put.

- Da, samo sam... razmišljala – namrštila se.