Trenutak za nas

15

Brajan

Buljim u poruku koju sam dobio sinoć od Ade i ne znam šta da radim sa njom. Zašto mi je ovo poslala kada mi je juče jasno stavila do znanja da između nas neće biti ničeg?!

Frustrirano spustim telefon kada se on odgasi. To je bio Dejvid.

- Dejvide? – javim se.

- Otišle su! – viknuo je.

- Otišle?

- Ada je otišla, i odvela je Klaru! – viče i dalje.

Ustanem iznervirano.

- Polako, kako to misliš otišle? Kad?

- Ne znam, verovatno noćas nako što sam ja otišao.

- Jesi li pokušao da nazoveš Adu? – uzimam ključ od kola i izlazim iz kancelarije.

- Nisam jer su sve ostavile, odeća, telefoni, sve je ovde.

- Možda nisu otišle – hvatam se za slamku.

- Darla kaže da nema Klarinog ranca, a nema ni onog Adiniog, onaj teksas. Trebalo je da znam, bila je tako drugačija sinoć a ja ne znam ni šta se dogodilo.

- Kako to misliš drugačija?

- Nežna, kao da se...

- Opraštala – odjednom shvatim zašto mi je poslala onu poruku. To je bio oproštaj.

- Zovi Maksa, ja ću Brajsa.

- Brajsa? Zar on nije...

- Da – prekidam.

Prekidam vezu i nazovem Brajsa.

- Budi brz – javlja se.

- Gde je Alen?

- Trenutno ga pratim, zastao je ispred neke cvećare. Baš se pitam šta će tom tipu cveće.

- Adresa?

- Ugao 14-te, kod onog ružnog spomenika.

- Sranje! – opsujem. Tamo je Ada radila.

- Šta?

- Izoluj ga, moraćemo da ga propitamo neke stvari.

- Zovem te kad ostanemo sami.

Prekinem vezu i nazovem Orsona.

- Hej advokate.

- Orsone, treba mi usloga.

- Slušam.

- Poslaću ti broj telefon jedna prijateljice, zanikma me sa kim je bila u kontaktu poslednjih recimo tri dana.

- Prijateljica a?

- Hitno je! – umalo ne viknem.

- Pošalji mi broj.

- Šaljem.

. . .

U Darlinoj kući je bilo veselo. Darla je plakala, Dejvid se dere na telefon a vidim stiže i Anhelika.

- Jeste li je pronašli? – pita Anhelika.

- Ne sad majko – Dejvid je ljut.

- Darla treba mi Adin telefon.

- U njenoj je sobi – kaže mi kroz suze.

Prođem između njih i pravac Adina soba.

Dok palim njen telefon člujem kako Anhelika viče na Dejvida.