Trenutak za nas

5

Ada

U poslednje vreme me saleću prilike sa svih strana zato sam rezervisana. Vratila sam se na fakultet, moram da završim filološki i da predam diplomski iz marketinga, Dejvid mi ne želi zlo a moj o... očih i dalje ne zna gde sam.

Veliko iznenađenje za mene je Darrla, Dejvidova žena, ona me prosto oduševljava, toliko dobrote nisam videla ni u koga. Tek tako, bez razloga ponudila nam je svoj dom. Jednom, dok sam ja bila na poslu moju sestru je boleo stomak, zamolila sam Darlu da je obiđe jer me je baš u tom trenutku nazvala i žena je otišla kod mene i uzela moju sestru odvela je u svoj dom i brinula se o njoj a kad sam ja došla s posla, spremila mi je večeru i smestila me na spavanje, prijalo je jer sam zaboravila kako je to kada neko brine o meni. Dan po dan i moja sestra i ja smo zavolele Darlu, ona nam je kuvala, proveravala nas, brinula se o nama i odjednom tap. Iznela nam je ponudu.

- Zašto? – bilo je moje pitanje.

- Zato što ja nemam decu a mala Karla, ti, Brajan, vi ste moja deca. Brajan neće više živeti sa mnom ali Klara me mlada i kad me pogleda onim okicama osetim se kao njena majka. Znam da je šašavo ali tako je – slegnula je ramenima.

- Ti si čudna žena.

- Nisam čudna, ti si ćerka čoveka kojeg volim, ova kuća će jednog dana pripasti tebi.

- To nije...

- Dozvoli mi da završim. Znam da ne prihvataš Dejvidovu pomoć ali to nije razlog da se mučiš. Radiš po ceo dan, školuješ se i brineš se o Klari, osim toga sama izdržavaš sestru i sebe. Dozvoli mi da ti pomognem. Nećeš morati da plaćaš stanarinu, ja ću rado kuvati za vas i paziti na Klaru kada si ti na poslu i znam da će Dejvidu biti lakše, grize ga savest zbog tebe.

- Ti ovo radiš zbog njega zar ne? – nekako sam znala.

- On je mnogo patio u životu, zaslužuje malo sreće – kaže setno.

- Zašto onda nme živite zajedno?

- Jer on ne želi da vidi neke stvari.

- Koje?

- Porodične, njegova porodica ja zla.

- To je ozbiljna optužba – kažem.

- Znam, zato sam i otišla, da ne bi on morao da bira.

- Nisi otišla, pobogu nudiš mi dom.

- Ada ja volim Dejvida, puno ali nemam ja snage za sve one igre u njegovoj kući, ovde imam mir.

- Dopadaš mi se – priznam.

- Onda šta kažeš? Dozvolićeš mi da ti pomognem?

- Zaboravila sam kako je to imati nekog da ti pomaže – priznam.

- Onda dopusti meni – stavila je ruku preko moje.

- Prihvati Dejvida, pruži mu šansu – moli me.

Nešto je palo i ugledala sam sestru.

- Klara? – pozovem je.

- Nisam htela da prisluškujem – vadi se.

- Ali... slažem se sa Darlom – nasmešila joj se i Darla je zagrlila.

- U redu – pristanem.

- To! – Kara je skočila a onda smo se sve tri izljubile.

Ovo je ludo, nadam se da ne grešim.