Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

Zivot pise romane

,,Pozeli nesto veceras mozda se cudo dosadjuje"

Tiha noc veceras cuje se samo kako vetar lagano duva i najavljuje sutrasnju kisu.Nebo je prazno tek malo jedna zvezda svojim odsjajem pokazuje da je tu.I veceras osecam tu tezinu osecam se bas kao i nebo sada,prazno a u srcu treperi svetlo koje pokazuje da je jednom nesto tu bilo ili zapravo neko.Neko ko i posle ovoliko vremena i dalje boli,neko ko me svako vece proganja iako i sama znam da ne smem ni da pomislim na njega.Osecam kako mi je suza vec uveliko skliznula na obraze,a sake stegle majicu.I opet sebi dopustam to da zazmurim i vratim se u proslost...

PRE 5 GODINA

-Sofija gde je moja dupla kafa?

Ljutito me gleda Ksenija koja je ujedno i moja sefica,a ja navodno njen asistent a ustvari licna posluga.

-Porucila sam trebala bi svake sekunde da bude gotova

Trudim se svim snagama da zvucim ljubazno i da se ne vidi izvestacen osmeh

-Kada bude gotova odmah je donesi imam bitan sastanak i to je sve sto mi treba od tebe.

Hladno mi govori i cujem njen iritantan hod stiklama kako konacno odlazi.Bes u meni raste,radim ovde 2 godine od toga sam skoro celu jednu volontirala odmah nakon studiranja.Posao licnog asistenta mi je veliki korak ka onome sto zelim pogotovo ovde u firmi ,,Walk with love" koja se bavi dizajnom zenskih cipela i koja jedna od najpoznatijih.Ali od mog posla asistenta se ispostavilo da nista korisno nisam uradila niti prosirila svoje znanje dalje od toga ko kakvu kafu pije.Ispostavilo se da sam licni asistent sefice koja je takodje jedan od glavnih dizajnera i koja vodi firmu od kako sam ovde jer pravi vlasnici zive u Americi.Ksenija je lepa zena i puna stila,ali je najupecatljivije na njoj njene zmijske oci koje joj se slazu uz karakter.Iz misli me trza lupanje vratima i upravo njen piskav glas.

-Brzo,brzo svi poredjajte na sredini sve cipele iz ovogodišnjeg kataloga i sredite sve oko sebe ODMAH!!

Svi uspaniceno jurcaju ne razumem o cemu se radi

-Sofija i ti odmah prvo idi do toaleta sredi se malo necu te valjda takvu predstavljati.

Uz sarmantne reci upucuje mi i pogled sa skupljenim ocima
Odlazim do toaleta i ispred ogledala vidim devojku duge kestenjaste kose samo procesljane,punih usta,malog slatkog nosa i krupnih skoro crnih ociju koje uskrasava samo maskara pored podocnjaka naravno.Brzo procesljavam kosu i stavljam puder za koji sam zahvalna sto sam ga za svaki slucaj ponela.Bacam pogled na odecu,obukla sam belu siru kosulju uske tamnije farmerke i bele salonke.Sasvim okej,linija je zapravo jedna stvar na koju sam vrlo zahvalna s obzirom da ne pazim sta jedem a i pritom me je priroda sasvim dobro obdarila.Odlucujem da sam zadovoljavajuca i izlazim.U firmi svi stoje i cute,vidim muskarca okrenutog ledjima u crnoj uskoj kosulji,visok sirokih ramena i tamna kratko osisana kosa i ten.Primecujem tetovazu na deo ruke koje je otkriven i predpostavljam da je na celoj ruci.Ispred njega vidim Kseniju koja se tako zavodnicki smeje i maltene uvija telom.Okrecem se ka kolegi.

-Sta se ovde desava?

-Sofija ti njega ne znas,on izgleda ostaje ovde ce biti pakao sada.

-Gori pakao od Ksenije?

govorim sarkastično

-Uozbilji se Sofija.On je vlasnik svega ovoga kao i dizajner nasih najpoznatijih modela.To je Nik.

Na trenutak namrstim obrve i dalje mi je okrenut ledjima odmerim ga skroz i okrenem se ka kolegi

-Cudno,cula sam koliko je prek i strog bukvalno sam ocekivala matorca od 80 godina.

Na to krene Adam da se smeje sto i mene nasmeje i pocnem da se cerekam ko ludaca i voa odjednom sva paznja usmera ka meni.Nik se okrece i pogleda me direktno u oci.Skamenila sam se,nikada nisam videla takve oci tamne ali opet nekako ledeno crne sa braon odsjajem.Obraca mi se storogim i dubokim tonom.

-A vi ste?

-Asistent gospodjice Ksenije.

-Cudno,ocekivao sam da ce Ksenija imati nekog dosta ozbiljnijeg i adekvatnijeg za ovu firmu.

Jel on to mene upravo uvredio?

-A sta tacno na meni nije adekvatno za ovu fascinantnu firmu?

Cim sam izgovorila to pokajala sam se jer sam izazvala toliko ostar i strog pogled sa njegove strane.Samo me je osinuo pogledom okrenuo se i nestao.Ksenija me je takodje pocastila pogledom zmisjkih ociju i kao kucence krenula za njim.
Do kraja dana nisam ih ni videla i premorena krenula sam ka liftu da konacno odem kuci.Ulazim u lift i pritiskam dugme medjutim neko zadrzava vrata.Podizem glavu i vidim Nika kako sa obe ruke pridrzava vrata.Upucuje mi cudan pogled i vragolast osmeh krajem usnama i govori

-Nije li to devojka koja mi je danas drcno odgovorila..