Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

Ne

,,Kad sam tebe imala ja imala sam sve sto sam želela"

Tebe želim u svojoj kancelarije.Tebe želim.Tebe..
Samo mi se te reci kao pokvarena ploča vrte u glavi,dok polako pakujem sve posle sastanka i gledam kako svi odlaze kući.Mislim da ću se onesvestiti od treme,firma se prazni a ja sama treba da ostanem sa njim.Dobro Sofija ne preteruj možda je nešto u vezi posla,ali zašto mi se onda sve u stomaku vezuje kao cvor.Kada sam utvrdila da su svi otišli,lagano sam krenula ka njegovoj kancelariji.Otvaram vrata i vidim njega naslonjenog rukama na stolu i to je možda najlepši prizor koji sam videla.Tamne farmerke i svetlo plava uska košulja sa rukavima koji su podvijeni i opet otkrivaju deo tetovaže na ruci.Svaki mogući mišić mu je ocrtan.Mislim da mi celo telo drhti.Stajem dalje od njega i gledam u pod.Njega to nasmeje i lagano prilazi na korak od mene.

,,Pa Sofija da li si razmislila?"

,,O čemu?"

Zbunjeno pitam

,,O onome sto sam ti pre neko veče rekao u kolima."

O,on mene opet pita da mu budem zanimacija u krevetu.Ovog puta umesto toplote u meni se širi bes.
Podizem glavu i streljam ga pogledom i glas mi se povisi.

,,Ma za šta vi mene smatrate?"

Zbunjeno me pogleda.

,,Sad smo prešli na vi?"

Pita

,,Ne nismo,tako je uvek trebalo da bude.Vi ste moj nadredjeni,a ja zaposlena."

Sad se već derem.
U sekundi se našao tik ispred mene i uhvatio me za lakat.Tiho ali veoma besno je prositkao

,,Na mene ne povisuj ton."

Izvlacim ruku iz njegove i nastavljam ali malo tise,jer da pogled može da ubije upravo bih bila mrtva.

,,Ne mogu da shvatim za kakvu osobu vi mene smatrate kada tako nešto možete da mi ponudite?Da li ja zaista izgledam kao sve te lake devojke koje vam odmah rašire noge?Vredjate me kao osobu,vredjate moj moral!"

Sad već histerično masem rukama rukama i crvena sam od besa.Nik me unezvereno gleda i hvata me rukama za obraze.Na samo par milimetara je od mojih usana.

,,Ne,jebote.Ne smatram te uopšte takvom.Od prvog puta kada sam te video,znao sam da nisi kao ostale."

Ne progovaram,već samo gledam u njegove oči i one mi govore da ovo iskreno misli.

,,Bas zato sto nisi kao ostale te i želim"

Srce mi tako jako lupa da mislim da ga i on čuje.Dolazim jedva do daha i uspevam da progovorim.

,,Kako god,ovo nije uredu i ja nisam osoba za to šta god to bilo."

On se nasmeje.

,,Ali tvoje oči govore drugačije."

Govori samouvereno i odjednom se baca na moje usne.Ljubi me pohotno i kao da mu je poslednje.Istog momenta uzvracam.Pribija me uz vrata kancelarije,jedna ruka mu je u mojoj kosi,a drugom pritiska moju zadnjicu.Tihi uzdah mi se otima sa usana,a njega to još više uzbudi i u jednom potezu me podiže tako da moje noge završavaju oko njegovog struka i neprekidajuci poljubac odnese me do stola.Rukom sruši sve sa stola i stavi me da sedim na njega dok je on stoji između mojih nogu.Sa usana prelazi na moj vrat grickajuci ga.Tiho stenjem i nokte zarivam u njegova ledja.Osetim nabreklu erekciju kako se trlja po mom središtu i ovo je nešto fenomenalno,ne želim da prestane.Tako je ogroman,mogu samo da zamislim kakav je kad se skine.On polako rukom prelazi po mom stomaku spuštajući je na moje središte preko pantalona i dalje grickajuci moj vrat.Zadihano prekidajuci mi šapuće na uvo.

,,Bože Sofija mogu da osetim koliko si vlažna za mene preko farmerke."

Ovo tako prljavo zvuci i tako me pali očigledno jer sam sad ja napala njegov vrat,grickajuci mu uvo dok je on glasno dahtao i još brze pomerao ruku.

,,Reci da me ne želiš i skloniću se od tebe i više te neću ni pogledati na taj način"

Tiho mi šapuće na vrat i zaustavlja ruku.Zašto je ovo uradio?Zasto sad?Pokvario je sve.Naravno da ne želim da se skloni od mene,ali gledajući sve ovde se kao neka raspustenica ponašam u njegovoj kancelariji i doslovno mu dozvoljavam da mi radi ono sto bas nikome nisam.Znam šta mi je ciniti,ovo nisam ja.Ovo je pogrešno.

,,Ne želim te."

Tiho sapucem tu laz.Kao opečen se sklanja od mene,gledajući me sa nevericom u ocima.Definitivno nije ovo očekivao posle svega sto se desilo pre par minuta.Vidim mu na licu bes,ali brzo vrati staložen izgled i govori mi.

,,Uredu,ovo se onda nikada nije desilo.Slobodni ste za danas Sofija."

Kliknem glavom i brzim koracima napuštam kancelariju.