Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

Javna tajna

,,I think i'm in love agin"

PROSLOST

,,Šta ako Amber sazna ili neko od njenih?"

Pitam Nikolasa već stoti put od kad smo se rastali sa Kostom i Natali.

,,Neće,opusti se.Kosta svakako zna jako malo ljudi ovde,a i danas ide."

Teši me.

,,Ali i dalje ne razumem zašto si im to rekao,mogao si reci da smo prijatelji ili nešto tako"

Pogleda me sa podignutom obrvom,dok ulazimo u lift.

,,Prijatelji?"

Klimnem glavom.Hvata me za struk i ljubi mi nežno usne dok šapuće na njih.

,,Nismo prijatelji,a neću da Kosta pomisli da može da ima nešto sa tobom."

Znaci to je,ali ipak sam zahvalna Niku sto je bilo šta rekao samo da ne ispadnem ljubavnica.
Ulazimo u kancelariju,a Amber je već uveliko u Nikovoj kancelariji i deluje besno.Odmeri me kao najvećeg neprijatelja.

,,Moramo da pričamo"

Ispali besno

,,Nemam vremena sada Amber imam jako puno posla."

Nik je samo hladno iskulira i sedne za sto odmah uzimajući papire u ruke dok ja stojim čekajući da mu dam beleške.

,,Nemaš vremena za razgovor sa mnom,ali očigledno imaš da setas svoju asistentkinju i prikazuje a je kao devojku."

Ukopam se na njene reci,a Nikolas konačno podiže pogled ka njoj.

,,Odakle ti to?"

Smireno je pita,po meni previše smireno.

,,Ako si zaboravio Natali je moja dobra poznanica i odmah me je obavestila naravno."

Kucka.Nikolas se samo nasmeje na to.

,,Smešno ti je sto me ponizavas?"

Iz nje isparava bes.

,,Sa ovom ovde?"

Rukom pokazuje na mene.

,,Amber pazi na reci,već sam ti rekao."

Osetim prezir u njegovom glasu

,,Šta da pazim na reci?Sta Nikolase?Prvo si joj dao moju reklamu,sad je jos predstavljaš kao svoju devojku.Šta ako ljudi čuju?Narusavas mi ugled i moj i svoj zbog jedne obične asistentkinje koju samo jebes najverovatnije dok ti ne dosadi pa je sutnes kao i svaku."

Okrene se ka meni

,,Misliš da si prva sa kojom to radi?Toliko ih je takvih proslo kao ti i sve na kraju završite na isto mesto"

Oči su mi pune suza i samo izjurim iz kancelariji dok čujem Nika kako me doziva.Izjurim napolje iz firme jer ne mogu sad biti ni u svojoj kancelariji.

NIKOLAS POV.

Krenuo sam za Sofijom ali Amber je preprecila moj put.

,,Amber za tvoje dobro skloni se."

Sikcem bukvalno na nju

,,Neću Nikolase nisi svestan šta radiš."

Zaista ne mogu više da je slušam,pristao zbog nje na sve ovo jer je gledam kao sestru,ali odakle njoj da ona meni može da odredjuje šta ću da radim i pritom da se tako obraća Sofiji.Sklonim je sa puta i udjem u Sofijinu kancelariju,ali nje nema.Besan vraćam se u svojoj a Amber je još tu.Ignorisem je skroz i sednem za svojom stolicu,ali ni ignorisanje ne pomaže jer se smestila tačno ispred mene i sela na sto tačno tako da joj se suknja izdigla dovoljno da se vide njene duge noge.Amber je lepa i privlačna žena,šta više jedno vece smo i proveli zajedno,oboje smo bili jako pijani i jebali se,ali dogovor je da se to više nikada ne spomene.Spusta dlan na moju ruku i nežno me mazi.

,,Nikolase šta se sa tobom dešava?Pricali smo nekad o svemu,a sada mi se činiš tako stranim i dalekim."

Tiho govori,skoro nečujno.Razmišljam da sam možda bio pregrub prema njoj,jer opet tek sad je raskinula sa deckom kog voli.Nateram sebe da je pogledam i lažno se nasmejem,ali ona se spusta i poljubi me u usta.Ostajem zatečen i kao opečen se sklanjam od nje.

,,Izlazi napolje!"

Proderem se

,,Nikolase..ja.."

Uplašeno me gleda

,,Izlazi jebeno napolje!"

Ovog puta udaram i rukom o sto na šta ona brze bolje izadje.Šta je sa njom da misli da me poljubi.Ne znam zašto ali gorim u sebi imam osecaj kao da sam izdao Sofiju.U trenu mi prolaze Sofijine reci da Amber želi nešto više sa mnom,ali brzo otklanjam tu misao.Telefon mi zvoni i vidim da me zove otac.

,,Reci"

Besno se javljam

,,Nikolase,razgovarao sam sa Kostom danas."

Ispustam glasan izdah.Zaboravio sam da se njih dvoje poznaju i mogao sam da pretpostavim zašto me i zove.

,,Spomenuo mi je neku devojku za koju.."

Nedopustim mu ni da zavrsi

,,Jebeno nije tvoja stvar."

I prekidam.Svestan sam da sam danas napravio ogromnu pometnju,ali kada je Kosta pitao da idu na ručak odreagovao sam pre nego sto sam razmislio.Kreten šta on misli ko je,malo je falilo da raskinem ceo ugovor samo da bih mogao da mu izoblicim tu facu.Naslanjam se na prozor sa kog imam pogled na dobar deo grada.Prokleto ne znam šta se sa mnom dešava,nikada nisam bio ljubomoran,šta više nikada me nije zanimalo da devojka sa kojom imam nešto se jebe sa nekim ili ne čak nisam ni više od dva puta spavao sa istom,a čim se jebanje završi ustanem i odem.Ali Sofija je nešto drugo,probudila je u meni neku posesivnost za koju nisam ni znao da imam.Jebeno bih pre ubio nekoga nego dozvolio da je pipne.Bukvalno ne mogu da je se zasitim,sto je više imam,sve je više želim.Želim da je samo moja,koliko god sebičan bio jer znam sjebacu i to ali moram da znam da je samo meni pripadala i nikome više.Ona je jedina devojka sa kojom mi prija da pričam i da provodim vreme,čak i da nemamo seks prijala bi mi.Ali znam da ovo nije dobro za mene,nije ljubav ne može biti.A sad je moram pronaći.