Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

Crne oci

,,Da potražim daleko tebe rek'o mi je neko"

PROSLOST

Ulazim u ženski toalet vidno potresena i vidim par devojaka kako cavrljaju,odmah odlazim u slobodnu kabinu i samo stojim i duboko dišem.Zašto mene ovo uopšte pogadja.Do mene dopire razgovor koje devojke vode.

,,Lepa je uživo bas,preko novina nije tako izgledalo."

Govori jedna,a druga se ubacuje.

,,Da,bas su par.Ali sada niko više ne može da se nada,veliki Nikolas Majkelson je konačno zauzet."

Ne razumem o čemu prica,sreća moja pa još jedna devojka nije razumela pa je pitala ono sto je i mene zanimalo.

,,Kako misliš zauzet?To sto je vidjen sa njom,ne znaci da je zauzet ionako je non stop vidjen sa nekom drugom."

,,Da,zvanično je zauzet.Juče je potvrdio u intervju u časopisu,ozvanicili su svoju vezu."

Odgovara joj jedna od njih.Srce mi se steže i kao da nešto u meni puca.Prosuo mi je priču kako nije za vezu i ta sranja kako je nazvao,a sad je ladno u vezi.Znaci to mi je pričao samo da bi me odvukao u krevet i da ga posle ne bih smarala jer po njemu ja očigledno nisam materijal za vezu.Suza mi se neprimetno spusti na lice.Mrzim ga,sad ga zvanično mrzim.Naterao me je da se osetim pored njega ko niko do sad,da osetim ti skrivenu pozudu o kojoj je pričao gledajući u mene,a ustvari je ološ kao i svaki drugi.To je to,završila sam sa ovom.On je samo period strasti koji mi je naleteo i procice.Izlazim iz kabine,popravljam šminku,nabacim lažni osmeh i izlazim iz toaleta.Stižem na pocetak sale i vidim da je ceo srednji deo ispunjen gostima koji plesu uz laganu muziku.Čak je i ekipa mog stola bila tamo.Divno.Upućujem se ka stolu medjutim nečija ruka se nadje na mojoj podlaktici.Okrećem se i imam šta da vidim,Luka.

,,Samo si mi ti još falio."

Nesvesno govorim naglas.

,,Šta?"

Zbunjeno pita.Izvlacim ruku iz njegove i drcno progovaram.

,,Šta hoćeš Luka?"

,,Zeleo bih da razgovaram sa tobom."

Tužno me gledajući kaže.

,,Luka vidi zaista nemamo o čemu."

,,Molim te Sof,ja.."

Drcno ga prekidam
,,Ne zovi me Sof,nemaš pravo da me tako zoveš.Za tebe više ne postojim!"

Opet stavlja ruku na moju i tiho govori.

,,Plesi sa mnom."

Taman kad sam otvorila usta da ga pitam da li je on normalan i da li zaista misli da posle toga sto sam rekla da neću da pričam sa njim da ću pristati na ples.Ali tu misao mi otrgne pogled u sredini sale.Nik pleše sa svojom devojkom dok mu ona nešto šapuće na uho,a on se smeje.Okrećem se ka Luki i uzimam njegovu ruku,sto on sretno prihvata i započinjemo ples.Moju pažnju ima samo Nik i njegova pratnja dok mi Luka nešto prica.Iskreno ni ne pratim,uspela sam da razumem ,,zao mi je" ,,pogrešio sam" ,,tebe volim"
I bla bla bla.Medjutim prestajem potpuno da ga čujem kada vidim Nikov besan pogled usmeren ka nama.Dok mu je devojka naslonjena tokom plesa glavom na rame,on skenira nas.Pogled mu je konstantno padao na Lukinu ruku koja se nalazila tik iznad moje zadnjice.Onda pogleda u mene,ocima pune munje.I tako gledajući se nesvesno zavrsimo jedni pored drugih.

,,Luka"

Sretno kaže Nikova pratnja.Nik i ja se zbunjeno pogledamo.

,,Amber"

Odgovori Luka ushićeno i pusti me na tren i zagrli je.

,,Otkud ti ovde?"

Onda uputi pogled meni i Niku jer nam ništa nije jasno i završi

,,Amber i ja smo se upoznali na seminarima i ostali jako dobri nakon toga"

Aha,okej.Ima smisla.

,,Dragi da li bi ti smetala kratka zamena parova,da čujem šta novo ima kod Luke?"

Govori ona.Čekaj kratka zamena parova.Znaci ja ću plesati sa Nikom.Ne,ne i ne.

,,Naravno da ne bi"

Nik joj odgovara i povlaci me do sebe.Ruku stavlja na isto mesto gde i Luka,ali osetim jači stisak,kao da pokušava da obrise Lukin trag.Celo telo mu je napeto i licem smo udaljeni.Shvatajući da ni jedno od nas ne želi ovaj ples,bar on ne sto mi izaziva neki bol tu na levoj strani odlučujem da prekinem.

,,Najbolje bi bilo da se vratim za sto,jer ne morate da osećate dužnost da plesete sa mnom radi reda i svakako sam se umorila."

Krećem da se odmičem,medjutim on me naglo još bliže povuče sebi.Osetim njegov dah kod vrata i saput.

,,Sofija ne shvatajte ovo lično,ovo je samo ples i ne bi bilo lepo da odete sada."

Glasno uzdišem iznervirana time sto smo nedeljama već na VI.

,,Nisam znao da ste opet sa Lukom."

Iznenada govori.Odlučujem da cutim.Kada to shvati,nastavlja da mi govori na uho dok trnci prolaze mojim telom na taj vreo dah i miris mente i šampanjca.

,,On te ne zaslužuje."

Sad smo opet na TI?

,,Ne zna da tretira ženu poput tebe."

Nastavlja.

,,Ne ume on sa tobom,to se vidi Sofija"

Ja ne znam šta je sa mnom,ali način na koji on izgovara moje ime me potpuno parališe celu,a očigledno i moj jezik.

,,Tebi treba neko drugaciji."

Na to se nasmejem kiselo i podignem glavu da ga pogledam.I to je ljudi moji bila prevelika greska.Jer tad pogledala sam u njegove oči.Tad sam shvatila da je to jedino mesto gde želim da budem.To veče te crne oči su mi ostale urezane i nikako da ih se otarasim.Tako tamne a videla sam u njima nešto,neku želju,strast,emociju možda ne znam,ali to je bilo to.To vece sam znala da sam zvanično zaljubljena u jebenog Nikolasa Majkelsona.Iz mojih misli prekida me njegov promukli glas.

,,Neko kao ja"