Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

Krv nije voda

,,Bio si moja bolest i lek,neizlecivo lep"

SADASNJOST

Nakon onog dana Majku sam dala broj od Anastasije koja je najbolja radnica u mojoj poslastičarnici.I ustala sam posle one prepirke sa Nikom i rekla da zbog posla moram otići.Od tog dana je danas tačno nedelju dana.Majk je svejedno i dalje zvao mene,a ja sam svaki poziv prekidala.Čak ni u svoju poslastičarnicu ne idem više da ih slučajno ne bih srela.Nedelju dana mi prolazi u vinu i po kojem obroku kad se nateram da jedem.Kosa mi je skroz masna nisam imala snage ni da je operem.Ne idem dalje od dnevne sobe.Ni mami se nisam javljala sem poruke gde je pitam dal je dobro.Kakav je život kurva?Zasto sam morala da ga vidim,da ih vidim?Bicu sebicna znam,ali najveća kazna mi je sto je srećan sa drugom.U svojoj glavi sam godinama premotavala scenario kako bi izgledalo da ga sretnem i svaki put scenario bi bio drugaciji.Prevrtela sam svaku moguću situaciju,ali ovu nikad.Čak sam u zadnje vreme bila sigurna da ako bih ga ikad srela ne bi zabolelo.Ali boli,boli više nego sto živ čovek može da podnese.Moje ležanje i samosazaljevanje prekida jako lupanje na vratima.

,,Znam da si unutra,kunem ti se razvalicu vrata ako ne otvoriš"

Klasična Arija

,,Ne javljaš se nedelju jebenih dana,jel hoćeš da crknem od brige.Otvaraj inače zovem nekoga da provali."

Lenjo ustajem i otvaram vrata.Njenu dreku zamenjuje brižan glas kad ugleda moje stanje i stanje celog stana uopšte.

,,Sof,šta se dešava?"

Ja samo opet sednem na krevet naslonim glavu na jastuk i pogledam je dok me suza izda i sklizne niz lice.

,,Vratio se Arija."

Na moje reci ona odmah potrči da me zagrli.Zna sve o nama nema ni potrebe ništa više da kažem.Zna kako sam bila slomljena i da nije bilo nje ne znam kako bih sama sve podnela,a sada zna kako se osećam bez ijedne reci.

,,Ženi se,ona nosi moj prsten"

Nastavljam kroz jecaj

,,Gad.Došao je da ti nabije na nos."

Besno mi govori dok me sve jače stiska u svoj zagrljaj.

,,Mogu li ga kriviti?"

Kažem

,,Svejedno Sof.Gad je.Kad je već otišao pre toliko godina trebao je i ostati tamo."

Upravu je,trebao je da ostane.Ali nije hteo je do kraja da me slomi i uspeo je.

,,Ne mogu Arija,ne mogu ovo da podnesem.Zamisli ja im pravim tortu za venčanje."

,,Šta?"

Besno skoči

,,Taj govnar,taj hladni gad.Zapamtice ovaj dan Sofija obećavam."

Uzima torbicu i kreće ka vratima.Znam kakva je previše zaštitnički nastrojena pogotovo prema meni,kao sestre smo.Sećam se kad smo bile male jedan dečak joj je rekao da ima ružne zube i ja sam ga udarila,kada smo odrasle jedan momak ju je prevario i ja sam otišla kod njega na posao izblamirala ga pred svima jer to je posao najbolje drugarice da te brani od slomljenog srca i znam da želi isto da uradi.Zamišljam je kako je već Niku rekla da kupi svoja govna i ode,ali ne smem joj dopustiti.Povlačim je za ruku i molim da ne ode.

,,Molim te Ari,molim te.Ne želim da zna da me boli ne želim da zna da imam još neka osećanja prema njemu.Želim da misli da sam ga zaboravila."

Ona se smiri i zagonetno me pogleda

,,To je još bolje Sof.Neka misli da si ga zaboravila neka i njega malo boli."

Konačno me nasmeje.Ludaca moja.Zagrlim je i konačno me natera da operem kosu i sredim se,dok mi je ona sredjivala stan.Šta bih ja bez nje?Cak me i nagovori da sidjemo na kafu.Ja ulazim u kafić dok je ona morala da svrati samo do posla da ostavi papire.Sedim sama i prija mi.

,,Od koga bezis?"

Poznat glas me trgne.Majk.

,,Zašto misliš da bežim?"

Pitam ga dok se on slobodno smesta za moj sto.

,,Ne javljaš se na pozive,nema te u svojoj radnji,i sela si ovde za poslednji sto gde se jedva vidiš."

Zaključuje

,,A opet ti si me video"

Kažem

,,Ispadam kao uhoda zar ne?"

Nasmeje se i ja za njim

,,Malo da"

,,Zapravo slučajno sam te video.I onda od koga bezis?"

Opet nastavlja

,,Ne bežim.Samo mi je trebao odmor."

Tvrdim

,,Znaci ljubav onda."

Opet on

,,Nema toga kod mene"

Odlučno izgovorim

,,Nadam se da će da bude."

Namigne mi i ustaje od stola.Krv nije voda očigledno.Smekerske fore su mu slične kao Nikove.