Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

MOJA

,,Jebiga izbris'o sam broj,ali znam ga napamet..."

PROŠLOST

,,Neko kao ti?''

Promuklo izgovaram i dalje ne sklanjajuci pogled sa crnih očiju.
Nasmeje se samo na to i naginje se opet ka mom vratu.

,,Da budeš samo moja."

Govori i dah mi staje,koza se jezi i vrelina mi udara na lice.

,,Samo tvoja?Dok imaš i devojku koja je isto samo tvoja,a pritom nisi osoba koja želi vezu"

Glas mi se povisio za ton.

,,Koga ti misliš da zajebavaš?Nisam ja neka klinka od 18 godina da misliš da će kod mene to upaliti!"

Okej glas mi se za više tonova povisio jer osetim poglede na sebi.Brzinom svetlosti Nik me povlaci za ruku i odvodi u prazan hodnik.Besan me gurne uza zid.

,,Da više nikad,ali nikad nisi podigla ton na mene."

Besan urla dok mi se unosi u lice.Otimam se od njega.

,,Inače šta?"

Govorim.

,,Inače šta će biti?Zašto se jednostavno ne držiš dalje od mene i ne posvetis svojoj devojci?"

Govorim suznih očiju.

,,Zašto me ljubis,zašto plešeš sa mnom,zašto mi govoriš da budem tvoja?Zasto me onda samo jebeno ne ostaviš na miru i držiš se dalje od mene kao ovih proteklih nedelja?"

Mlataram rukama kao neka ludaca dok me on skroz smireno posmatra.Kad vidim da nema odgovora sa njegove strane samo se cinicno nasmešim i krenem ka sali.Ali njegove ruke oko koga stuka me zaustavljaju,stoji tačno iza mene.

,,Zato jer se jebeno ne mogu držati dalje od tebe."

Ne,samo ovo ne.Zašto ovo govori?Zasto čini da se ovako osećam?

,,Imaš devojku."

Tiho govorim

,,Ne razumeš Sofija neke stvari i neću ti dati objasnjenje."

Naravno da neće.

,,Znam da me želiš isto koliko i ja tebe,samo to je dovoljno i bitno."

Spusta ruku ka mom medjunozju i preko haljine osetim toplotu njegovog dlana.Slučajno tiho zastenjem.

,,Jebeno osetim koliko me želiš.Nemaš pojma koliko hoću da te osetim,da budem u tebi,da te imam na svaki mogući način i svuda.Da te jebem žestoko."

Nikada niko sa mnom na ovaj način nije pričao,ali kad on to radi ja želim sad ovde da mu dam da me ima.

,,Želim samo moja da budeš.Da te samo ja imam,da te samo ja mogu jebati na način na koji niko drugi ne može."

Dok prica ruka mu se kreće svuda po mom telo i ostavlja vlažne poljupce na mom vratu.Stenjem i ruka mi drži njegovu podlakticu u kojoj grubo zarivam nokte.

,,Onda me učini svojom."

Konačno progovaram.On zaostaje sa svim i kroz smeh govori

,,Ni ne sumnjaj u to."

Okreće me ka sebi i taman kad sam mislila da će nešto medju nama da eksplodira upravo,čujemo grupu ljudi koja dolazi ka vamo.Instiktivno se udaljavamo jedan od drugog i pre nego sto krenem ka sali on govori.

,,Devojčice sada idi kući jer ću polomiti vilicu Luki ako vidim još jednom njegovu ruku na tebi.A sutra ujutru pre posla te očekujem kod mene u stan.Razumela?"

Kao omamljena klimnem glavom on se nasmeje i krene ka sali a ja ka izlazu.Da li je moguće da sam ga poslušala i pristala na ovo?On se sada vraća tamo njoj,a ja idem kući jer mi je on tako rekao.Ne znam šta radim od sebe,ali znam da se ovako nikada nisam osećala i makar bilo kratko ili na jednu noć odlucila sam biću njegova.