Mozda u sledecem zivotu...Sezona 1 🔚🔚🔚

Emocije

,,I dan danas isto sve se oseća i svaka navika na tebe podseća"

SADAŠNJOST

Čini mi se da je večnost prošla mog gledanja u Nika i njegovu buduću suprugu i pokušaj da moj mozak ovo sve svari.Nesvesno počinjem sva da se tresem dok sa nevericom gledam kako nam prilaze.Majk ustaje i grli Nika i devojku pored njega okreće se ka meni da nas upozna.

,,Pa dragi brate našao sam pravu osobu da vam ulepša taj dan svojim poslasticama ovo je Sofija"

Nik me gleda direktno u oči i pruža ruku.Pogled mu je hladan i bezozećajan kao da me ne prepoznaje bukvalno.I u sledećem momentu ta muška izražena šaka sa dugim prstima guta moju malu šaku i trnci mi prolaze telom zbog njegovog dodira iako traje sekund.

,,Nikolas drago mi je,a ovo je moja verenica Olivija"

Nasmejan se okreće ka njoj i zagrli je jednom rukom na dnu leđa.Ona mi pruža ruku i puna sebe mi se predstavlja.Majk se premešta pored mene dok oni sedaju preko puta,tako da nažalost imam pun pogled na njih zajedno.Mislim da mi se srce lomi na sve više i više delova iz sekunde u sekund.Ni sama sebi ne mogu da objasnim kako uspevam da se pretvaram kada bih ovde najradije njenu ruku istrgla iz njegove i poslednji dah bi dala samo da čujem da me još uvek voli.Sve emocije su me udarile direktno u grudi kao oluja,sve u meni vrišti i posle toliko godina nisam uspela da ga izbacim iz sebe,a sada je ovde sa njom.Smeje joj se,gleda je nežno očima ljubavi,ali nešto tu ne štima.Nije to taj pogled,jednostavno nije taj pogled kojim je mene gledao.Priznajem mislim da je zaljubljen,ali jednostavno njegove oči nemaju taj sjaj i tu emociju kao nekada kada su gledale u moje.Sofija naravno da nemaju kada si ga uništila za sve druge dovoljno da im ne veruje i nikada ne preda svoje srce do kraja jer si ti slomila svako poverenje u njemu.Ma dosta stalno krivim sebe,a on je taj koji je otišao.On je taj koji te je napustio,koji te nije ni saslušao nije ti dao šansu da objasniš,samo je otišao kao da nikad ništa nije bilo,a bilo je i godinama kasnije tragovi su ostali,srce i dalje krvavri.Dok sam udubljena u svoje misli čujem samo glasove i smeh,njegov smeh samo taj smeh koji je imao samo sa mnom,sada ga deli sa njima i imam osećaj kao da mi neko otima nešto što je moje,što pripada samo meni i što ljubomorno ne dam.

,,Sofija,Sofijaaa heeej"

Rukom ispred mene maše Majk svestan mog dubokog odsustva.Trgnem se i pogledam ga

,,Ti si baš odlutala, pitali su te da li imaš neke fotografije torti da im pokažeš

,,Imam naravno,ali u poslastičarnici za početak možete mi reći neku vašu zamisao kako bih osmislila nešto po vašem ukusu"

Ozbiljna i sa poluosmehom govorim na šta dobijam Olivijin odgovor

,,Tri sprata,mada bih ja i više ali tako smo se dogovorili,bez lešnika obavezno alergična sam na njih i osula bih se i naduvala sva,a kada mi pokažete fotografije rećiću vam šta je najpribližnije mom ukusu"

Jako je ljubazna i nasmejana što mrzim jer več zamišljam sebe kako trpam tri kile lešnika u tu tortu da se toliko naduva i ospe da jednostavno ne može da izgovori da.

,,I takođe želimo razne kolače,mafine i figurice na svadbi mislim svakako ćete vi biti tu da vodite računa o tome i dekorišete"

Ja? Ja na njihovoj svadbi,pa da li je ona normalna bre da zna ko sam ne bi sekund ovde više sedela a ne na svadbu da me zove.Koja je ovo ironija,ali svakako mi ne pada na pamet da budem tamo i gledam kako ljubav mog života govori Da njoj.

,,Žao mi je ja neću biti tamo zbog obima posla moram biti na drugom mestu,ali svakako ću poslati tim ljudi od mojih najboljih radnika da vodi računa o vašem bitnom danu."

Kroz osmeh govorim.

,,To ne dolazi u obzir"

Na moje izanađenje ovo je upravo Nik izjavio.

,,Mi smo odabrali baš vas i vašu radnju i želimo najbolju uslugu stoga je presudno da vi budete tu,za cenu ne pitam koliko god tražite''

,,Nažalost nemam cenu"

,,Svako ima svoju cenu"

,,Neću ovo shvatiti kao uvredu iako smatram da jeste,ako ne želite ovako kako ja kažem onda možete tortu slobodno tražiti negde drugde"

Besno govorim na njegove provokacije dok me on još besnije gleda,Olivija prekida ovu nepodnošljivu situaciju

,,Dragi šta ti je smiri se,nemamo vremena negde drugde da tražimo i svakako može poslati svoj tim koji verujem da će biti i više nego savršen ne shvatam čemu takva reakcija"

Nažalost ja shvatam.On je taj koji je odabrao moju radnju i on je taj koji namerno želi da budem tamo da mi zada poslednji udarac baš kao što mi je i obećao kada je odlazio.Sećam se tih reči tako dobro da mislim da ih je moj mozak zauvek ostavio urezane

,,Boleće te Sofija,boleće te više nego što mene sada boli,kada budem ponovo sklopio svoje srce obećavam ti da će tvoje biti slomljeno da ću sve učiniti da se svaki dan sećaš šta si mi uradila i ja ću biti taj koji će sa osmehom gledati kako se lomiš ispred mene kao što si ti mene slomila"

Mislila sam da je to rekao u besu da nikada to neće učiniti jer nije on takva osoba.Da kad me zaboravi zaboraviće i to i kako su godine prolazile bila sam sve sigurnija.Ali Ne.Taj muškarac sada sedi ispred mene spreman da me opet uništi.