3 sata nase veze

27

Dugo u noc razgovarali su svo cetvoro dok ja tu sjedim i najsavrsenije stvorenje drzim za ruku. Dionis je savrsen izgleda opasno, a zapravo za ljude koje voli on je njezan i sve ono sto nikada ne bi pomislili. Kad bi god hteo da izbjegne razgovor sa Juliom povukla bih ga i njezno pogledala govoreci da sam  uz njega.

-"Izvini sto smo odmah na ulazu napravili dramu"

Ivan se ljubazno nasmije.

-"Uredu je potpuno"

-" Laura mi te nije spominjala"

Julija se blago osmijehne i pogleda u Dionisa zeleci da joj on kaze vise. Sasvim je normalno jer posle toliko godina konacno razgovaraju.

-" Vasilisa je moja..."

Zastao je pa pogledao u nase ruke, vec pocinjem da smisljam sta mogu reci da sam kada cujem njegovo

-"djevojka."

-"Srecan je sto te ima, sto si uz njega..."

-" Jesam srecan sam jer ne bih bio ni minut odje da nije nje veceras pored mene..."

-" cime se bavis Vasilisa?"

Ivan pokusava da smiri Dionisovu drskost skrecuci sa teme. Jasno je da Dionis oprasta Juliji prividno  i stavlja barijeru da ne moze da mu pridje.

-" bavim se advokaturom... Imam svoj mali kutak i vec 6 godina sam u tome"

-" Laura mi je rekla da si divna ali nisam vjerovao dok te nisam vidjeo na vratima. Kod nas Yermalov ti je prokletstvo da volimo samo jednu zenu do kraja zivota"

Dala bih sve kada bih bila ta jedna...

Pricali smo o meni, a onda Dionis primjeti moj umor blago me povlaceci do sebe.

-"Nas dvoje idemo da legnemo, Vasilisa je umorna"

Djelovao je kao da samo zeli da sto prije odemo, pa klimnem glavom.

-"Izvinite nas"

-"Nema problema, sjutra se naspavajte cekace vas dorucak."

Prosli smo na sprat, a onda udjem u sobu malog Dionisa. Mnostvo figura konja, knjiga, casopisa, torba za skolu i kaciga za motor...

-"Hvala"

Rekao je cim zatvori vrata povlaceci me u svoj zagrljaj.

-" Nema na cemu Dionise... zelim da vidim sve..."
(***)

-" Ne mogu da vjerujem da si stvarno voljeo konje..."

-"jesam, na zalost je to propalo ali planirao sam da kupim ranc kroz koju godinu"

Prosli smo pored sad vec propale stale za konje.

-" otac je imao 2 i prodao ih je kako bi kupovao pice..."

Nastavili smo da setamo jedno pored drugog, ali cinjenica da sam sinoc spavala na njemu dok me grlio i ljubio svaki sekund me je radovala nenormalno.

-" znas... ne mogu da zaspem ako nisi pored mene"

Zastanem rasirivsi oci za 2 broja

-"Sta si rekao?"

-"cula si... navikao sam da spavam sam i sada kad si tu ja drugacije ne znam"

Nisam ni znala sta da kazem i ipak sam samo zacutala i nastavila da setam dok mi srce gotovo kuca kao da ce da iskoci.

***
-"Molim vas da nam opet dodjete"

Julia pruzi ruku Dionisu, a potom mene zagrli.
Jos samo danas i dva mjeseca su  tu...   svaki dan u njegovom zagrljaju dok se drzimo za ruku i spavamo jedno uz drugo. Sve je bolnije i bolnije  urazumiti se. Znam da ce Dionis doci  opet ovde, ali nece doci sa mnom, a ja bih to voljela jer... Najljepsih 7 dana mog zivota su upravo zavrseni.