MISS POSLASTICA

prolog

Ispunicu ti tu zelju.

Sela je na stolicu. Prekrstila svoje noge ispred mene.
poklanja mi se na ovu noc.

-zasto bas nocas?

Njene skoro sive oci ostrog oblika me pogledaju ljuto.

-zbog cega si ljuta?

Opet mi precuti.

-nisam ovde dosla da bismo caskali.

-ali si ovde da bi se prodala.

Zakljucim.

-ovde sam jer...ces mi pruziti zadovoljstvo koje zelim.

-zasto mislis da mozes da me slazes?

Prevrce tim ocima.

-ne lazem.

Tvrdi sigurno. A ja znam da to radi cesto.

-zelim da me pustis iz ovog zatvora.

Nasmejem se.

-nazivas zivot samom zatvorom?

Opet taj pogled koji sece duboko.

-radi samom sta zelis nocas. A sutra me vise ovde nece biti.

-zar mi se tako obracas nakon svega sto sam ucinio za tebe i tvoju sestru?

-dosta je bilo predugo sam ovde. Zeleo si da imas jednu noc samom? Dajem ti je. Ispostuj svoju rec do kraja.

Oduvek sam voleo sto se samo prema meni ponasa kao led.
Nikada nisam video tako nasmejanu osobu.
Ona se uvek smeje.
Ali u mom prisustvu. Gora je od neme lutke.

-dobro.

Pristanem znajuci da je gubim zauvek.

-neces me vise pratiti spijunirati i ponasati se kao psihopata?

Ujede me za srce. To sam najvise voleo da radim.

-dobro.

-onda da zavrsimo sa ovim jednom za svagda.

-imam uslov.

Opet prevrne ocima. Prava je poslastica

-sta?

-neces popiti nikakve pilule.

-da li si ti lud?

-lud sam. Bio sam u ludnici secas se?

Samo na sekud joj oci zasijaju. Seca se.

-secam se.

-sta ako ostanem trudna? Rodicu jos jednog mini sebastijana?

-vredjas me draga.

-popicu tabletu.

Opasno tiso kaze.

-onda ces ostati ovde.

Uzdahne.

-sta ce biti ako budem trudna sebastijane? Uzeces bebu?

-znas sta sinula mi jedna ideja.

Ustanem.

-ako zatrudnis. I rodis mi dete ja cu zajedno sa tom bebom napustiti tvoj zivot zauvek.

Gledam me pronjicljivo.

-siguran si?

-draga mi ludaci ne lazemo.

Ustane onako gola. I stane tacno ispred mene.

-dogovoreno.

Pruzi mi ruku koju prihvatim.

-dogovoreno.

.

.

.

Krecemo...