MISS POSLASTICA

2

-video sam sta je radila.

Sedne do mene. Sve sto vidim je njegovo koleno u crnim farmerkama i nekim patikama. Ne zelim da ga pogledam.

-zasto nisi dosao ranije po nju. Kao i po njih?

Osecam taj pogled na sebi. Osecam ga ceo zivot.

-zato sto sam da ce me pozvati.

-logicno.

Povucem se nazad u koznu garnituru. Kolena pritisnem grudima.

-ista je ko i oni.

Zakljuci ono sto je odavno znano.

-svi misle isto sebastijane.

-svi se tebe.

Precutim mu.

-zasto ti imas drugacije misljenje od svih njih marija?

Pogledam ga na kratko u te zelene vodopade.

-opet si pobedio na glasanje onih silnih zena.

-ne menjaj temu.

-zasto si ovde jos uvek?

-i onako sutra ujutru idemo zajedno kod lekara. Ostacu veceras ovde.

-sebastijan...

Zacutim kada me pogleda hladno. Tog pogleda stane cirkulacija crvi u mom telu. Obilazi me hladan znoj po vratu.
I ruke mi podrhtavaju. Izgubim moc govora.
Ta pogled tera u proslost. Taj pogled je pogled psihopate. Ludaka koji se krije u njemu.

-ti. Ti medju svima njima samo ti me ne mrzis i ako me se bojis marija.

-ne bojim te se.

-osecam kako podrhtavas.

-boze pricali smo o tome ne mozes da osecas kako se osecam.

Gleda me ko idijote.

-ne zelim da te podsetim ali bas znog toga sam bio u ludnici.

Ustaje i skida svoju majicu.
Jao boze.

-koristicu tvoj sanpon nadam se da je to u redu?

-kao da mogu da se protivim.

Osmehne se i ode. Pogledam u majicu koju je sad skino. 
Pogledam u pravcu niz hodnik gde je otisao. Uzmem je i prinesem svom nosu.
ima opijajuci miris. Ima sve sto covek moze imati.

Pa se onda pitam zasto ja? Od toliko sveta zasto je bas mene odabrao.
Verovatno mi nikada nece reci.

Izvrnem majicu i prekopim je lepo. Ostavim na krevet. Pa naspem sebi jos pudinga.

-hoce li biti i za mene?

Strah struji mojim telom. Tacno je iza mene. Njegove usne su skroz uz moje uho.
Da nema reflekse ispustila bi solju.

-pazljivo mozes se povrediti.

On je psihopata. Seti se da je...o boze.
Ujedem se za jezik bukvalno kada stavi svoj mokar dlan na moj go struk pomerajuci me u stranu.

-trebalo bi da sednes mozda se i onesvestis.

Cutim dok me vodi ka dnevoj ponovo. Ostavlja me ko da sam od porcela na kozu od kreveta u dnevnoj pa se vraca u kuhinju.

Donosi pudig za mene i njega.
Dok sedi do mene cutimo. Tako smo i proveli 9 dana u njegovom stanu.
Kindapovao me je. I zarobio kod sebe dok mu ne dam sebe. Dok on ne bude prvi.

-razmisljao sam ovih 15 dana. Kakva ti mozes biti osoba da mi das dete koje ces nositi 9 meseci u svojoj utrubi?

Zaprepasteno ga pogledam.

-mozda ni nisam trudna.

-nisam te to pitao.

Vratim se da buljim u solju.

-rekao si da ces me konacno pusti. Ako ti ga dam.

-sta je gore reci mi. Da kazes za svoju nerodjenu bebu da ce biti psihopata na oca. Ili da je se odreknes zauvek?

Grickam svoju usnu.

-nisam tada razmisljala o tome....

-sve ces uciniti da me se resis zar ne?

Ustanem. Uzem i njegovu prljavu solju.

-kasno je. Idem da spavam.

Ostavim solje potopljene vodom u sudoperu. Okrenem se ali se zabijem u njega. Opet to radi.

-zasto se ponas ko da sam bolesnik i ako oboje znamo da to nije tacno?

Krenem nesto da kazem kada stavi svoj palac na moje usne.

-nemoj pricati ne povezane stvari.

Pusta me. Odmah uzdahnem kiseonik koji mi je uzeo. Samo svojim ocima.

-ne zelim da spavam u tvojoj dnevnoj na neudobni kauc.

-idi u lejlinu sobu.

-nema sanse.

-onda cu ja spavati u lejli...

-ne.

Uhvati moju ruku. Nema smisla raspravljati se sa njim.
Zauzme moju stranu kreveta. Naravno da zna na koju stranu spavam.
Smestim se na drugu.
ne mozes se protiv njega boriti.
Kako sam mu bila okrenuta ledjima tako me povuce skroz u sebe. Glava mu je u moju kosu.

Ovo traje ceo moj zivot zato mnogi i ne mogu da razumeju zasto je tu. U moj zivot uvek i zasto se vise tome ne protivim.

...

-budi se. Marija zakasnicemo. Ajde budi se.

Protegnem ruke pa se okrenem na stomak. Osecam hladan dodir kako se siri ispod mog stomaka preko ledja.

-sebastijan...

-trebamo dokoru zar si vec zaboravila?

Okrenem se na ledja.

-ali spava mi se.

Osecam kako me je izvadio iz kreveta ko bebu.

-boze.

Bukvalno mi glava pada na njemu dok me nekud vodi.

-sad ces doruckovati. Pa idemo da vidimo bebu.

Zagrlim ga oko vrata.

-za nekog ko zna skim ima posla ponas se previse naivno.

-oboje znamo zasto se tako ponasam.

Sedne samom na stolicu.

-ne zelim da se maknem odavde.

-mozes spavati kada se vratimo.

-kada se vrstimo bicu tuzna.

Tisina je zavladala.

-trebala si da razmislis bolje pre nego sto si pristala na taj dogovor.

-sebastijane ja cu se od lekara vratiti bez tebe.

Ustanem sa njega.

Gledam ga i ne znam sta misli u svojoj glavi sada.

-lezao sam tamo godinu dana zbog tebe.

Progutam knedlu.

-da me nisu optuzili za teskog psihopata nista od ovoga nas ne bi snaslo.

-ljudi ne zele da razumu kada je nesto drugacije.

-ti si razumela. I bojis me se to me najvise boli. Jer znam da me se bojis. Zato si i pristala da das to stvorenje meni i ako ja znam koliko ce to tebi tesko pasti. To mene boli.