MISS POSLASTICA

16

-dobro jutro sefice.

-dobro jutro.

Baca mi petaka dok ulazi iza izloga gde nam stoje poslastice.

-alisa je postavila stolove u basti.

-odlicno.

-da zaposlimo konobara?

-polako melisa tek sto sam otvorila lokal.

-ali ljudi su odusevljni!

Uzvratim joj osmehom.
Srce mi se pokida kada ugleda sve te male devojcice sa svojim mamama.
Trebam se pomiriti sa tim da cu stalno gledati decu ovde.

-zdravo.

-zdravo.

Melisa radi za kasom. Ja sam uglavnom u kuhinji. Sada vidim da je najbolje da ni ne izlazim odatle.

Moj posao se sastoji od pravljena mini krosana sa raznim punjenjem. Mafina. Mini torte i kolace.
Razne kolacice u svakakvim oblicima.
I ukusima.

Sve se to lepo pece i dekorise. Pa se nosi u izloge.

Ovde sam vec dva meseca. Zivot ide. Ledeni sat se otopio.
Radim. Volim ljude oko sebe.
Sto posto ovi kod kuce lude ali sam poslala poruku kaci.
Pricam sa njom. I rekla sam joj da im napise aninimno pismo i dostavi kao slucajno.
To je zapravo upalilo. Smirili su se i ostavili me na miru.
Kaca ne zna da nemam amneziju ali ne pominje sebastijana i jako mi je drago zbog toga.

-idemo na pauzu.

Kazem svojim radnicima. Na sta se svi skupe u bastu gde ih uvek usluzim slanim pecivom. Samo njih. Ovo je poslasticarnica nema slanog. Ali za njih sve radim.

-ti si najbolja osoba koju sam upoznala.

-hvala alisa.

Da sigurno sam.

-alisa je u pravu. Ove kiflice su mmm.

-prijatno ljudi.

-znas mogla bi zaposliti mog brata.

-tvog brata?

-da moj brat robert.

Predlozi alisa.

-on je konobar i verujem da ce svojom lepotom privuci i stariju populaciju.

Podignutih obrava je gledam. Brat?

-dovedi ga sutra na razgovor.

-vazi se.

I to sutra je doslo. Dok sam ja cedila limun u svoju vodu. I isla ka jednim stolom da se smestim i uzdahnem miris kraja leta.
Tako se zabijem u nekog.
Da stvari budu gore prospem svoju vodu i pokvasim svoju belu majicu.

-o boze da li dobro.

Pogledam plavusana sa plavim ocima i pune usne.
Gradjen ko stalak za infuziju i visok ko sama bandera.
Na moju veliu zalost nosi se identicno kao sebastijan.
Majica. Farmerice. Patike i naucare za vid one tanke i seksi. I oko struka vezan duks.

-mislim da moja majica nije.

Pogledam u svoje grudi. Bas sam danas izabrala da ne nosim sugavi grudnjak.
Stavlja ruku na usna u soku. Balac.

Uzima duks koji je bio oko njegovog struka i navlaci na moju glavu.

-da li si toliki moron da seficu pokvasis?

Okrenem se ka alisi.

-to je sefica?

Pogledam ih na izmenicno. Cekaj malo...o boze.

-to je tvoj brat?

-vise nije. Ima da se odreknem od njega preko zute stampe.

Alisi pocisti staklo od case.

-da pa sad mogu da se pozdravim sa poslom.

Krene decko da ode.

-ko ti je reko da mozes da odes? Ulazi u moju kancelariju odmah.

Udjem unutra. Pa u sviju kancelariju.
Okrenem se i skinem njegov duks. Pa svoju majicu. I navucem drugu crnu.

On je bio ovde sedeo na fotelju.

-ako budes tako nalecao na musterije dobices otkaz odma. Tamo ti stoji uniforma koju ces sada obuci i vuci tu lelju guzicu u bastu.

Gleda me ko da ima 3 glave.

-nema odnosa na poslu niti ljubavi. Ili posao ili ljubav.
Ostavicu te da se presvuces.

Izadjem iz kancelarije.
Napravim novu vodu i pokusam jos jednom da se opustim danas.
Da ta crno roze uniforma mu stoji savrseno. Bice on dobar u ovome.

Alisa je zaista bila u pravu. Njen brat je privlacio musterije svojim osmehom. Zapravo devojke.

Opet kazem zivot mozda i nije tako los kada zaboravis ili zakopas proslost danju. Nocu se vracas u taj pakao iznova i iznova.
Sreca moja pa znam da necu ziveti jos mnogo. Jos nekih 10 godina i onda cu se baciti pod voz. Tamo me niko ne moze spasiti.

Dani prolazi. Pa dolaze novi. Moj posao raste.
mogu lagano otvoriti jos 5 poslasticarnica u gradu. Ali ne zelim. Volim svoju miss poslasticu pa to je sto je.

-marija to je sve. Oprao sam sve case.

Pogledam u red gde stoje case.
Alisin brat robert je odlican radnik.

-svaka cast. Vidimo se sutra.

-ma nemoj sutra imam slobodan dan.

-jao dan. Onda ja sutra konobarisem.

-sta ti fali.

-ocigledno nista. Pazi kako prelazis put.

-ponasas se kao moja stsrija sestra.

-ja sam sefica moja je obaveza da to kazem svima koji napuste moj lokal.

-aha. Hocu vidimo se.

Mahnem mu pa skonim kiflice sa strane. Jos ova tepcija i gotovo.
Cujem otvaranje vrata.

-zao mi je zatvorili smo.

Kada svatim da su ipak usli.
Pogledam kroz izlog u male crvene papuce i u patike muske. Kako mi se pogled digne tako mi srce stane na malenu devojcicu i crnog decka sa identicnim istim zelenim ocima.

-teto molim te zelim male jagodice!

Devojcica je stavila svoje ruke na izlog gledajuci u kolace sa jagodama.

-stvarno mi je zao sto vas uznemiravamo ovako kasno...

Srce mi se steze na taj glas. Ali to nije on. Nikada nije imao crnu kosu. I sada je siri. Mada njegove oci. To su iste oci.

Potresem glavu.

-da li ste dobro gospodjice?

On mene ili nije prepoznao mada ista sam! Ili to nije on.

-dobro sam samo...

Uzmem svoju vodu sa stola. Pogledam jos jednom devojcicu. Covece to su te oci. Njena kosa je identicna kao sebastijanova. Onog sebastijana smedjeg.
Moze li ovo biti moja devojcica?

Spakujem joj kolace u uskeasnu kutiju pa u kesu gde pise miss poslastica.
Usudim se sama da joj predam i iskoristim priliku...

-kako se zoves seceru?

-taja me zove seceru!

Pogledam njega pa joj dam kesu.

-marija. Ja se zovem kao moja mama.

Ako sada ne umrem necu nikad.