MISS POSLASTICA

10

Pojela sam celu teglu nutela krem. I sada umacem stapice. Pored toga placem. A sebastijan sedi preko puta mene i gleda me.

-prestani da me gledas ko da sam poludela.

-izgledas tako.

Prevrnem ocima.

-hoces li mi reci sta ti se desilo?

-sta mi se desilo? Tvoja fijoka mi se desila!

Gleda u fijoku pa u mene.

-koliko si procitala?

-sve.

Bacim praznu kesicu grisina. Uzmem napolitanke jaffa. Necu stati da jedem veceras.

Gleda me i cuti.

-ja. Ja sam bila ubedjena da ces me povrediti!

Isuse opet se rasplacem.

-zao mi je ako sam ostavio takav utisak.

-nisi ti kriv.

Obrisem suze. Skonim hranu jer stvarno vise nema gde da stane.

-idem kuci.

Udjem u kupatilo. Tako mi i treba izgledam ko ko djubre.
Umijem se i presvucem. Navucem kaput. I krenem kuci.

-cekaj...

-necu da cekam. Idem kuci. Zelim na miru da se smirim.

Nisam ocekivala da ce me pustiti zaista.
Lepo se popnem u svoj stan. Odma odem u sobu gde se smestim u krevet.
Moj zivot je takva teska brljotina. Ja sam losa osoba. Na kraju sam prokockala svoje dete zbog mog bolesnog mozga.
Prodala sam svoju bebu zarad slobode koje imam svo ovo vreme. Sve vreme sam sasvim slobodna.

Tako sam glupa. Tako sam glupa.
Ja ovu noc necu preziveti. Ja. Necu moci to da uradim.

Skupim se na jedno mesto gledajuci u jednu tacku.

Koliko covek moze prevariti sebe? Ubediti sebe da nesto jeste tako i ako nije?
Koliko coveciji mozak moze ici daleko? Ocigledno sam ja dokaz za to.

....

Jedva gledam na oci dok stavljam kafu. Fino sam ispovracala dusu.
sednem za sto. Spustim glavu na sto. Ja sam najveca budalo ovog sveta.
Cujem da mi telefon negde zvoni ali mi se ne da ustati i javiti. Ma ne interesuje me nista.

-doslovno sam zaljubljena u njega.

Ta cinjeni me je osamarila onog trena kada sam skonila pasus. Tela sam pobeci znajuci da nije psihopata i da ce me zaboraviti lako.
Ali nisam mogla.

-kretenu. Koji sam ja kreten boze.

Vristim i ne vredi. Boli me zato sto njega boli. Ajme meni.

Opet taj telefon.

Skuvam kafu. Sipam sebi i stavim na sto. Srce mi stane kada ugledam cipele koji metar na podu. Kako dizem pogled tako dobijem celu figuru. Da ga ne znam vristala bi na glas.

-zasto se ne javljas na telefon?

Sednem jer imam osecaj da cu se onesvestiti.

-nemam zelje.

Sedne ispred mene.

-reko sam da ces biti kod mene dok si trudna.

-molim te sebastijana nije mi do zivota. Dodje mi da se bacim ispod prvog voza a ti mi pricas sta si reko. Ako hoces da budes pored mene budi ovde samom. Ako ne idi ako boga znas.

Cuti.

-delujes kao da se dvoumis ovo samoubistva.

-a kako ti to znas?

-po sebi.

Zacutim. Sta cu jos saznati?

-boze moj eksplodirace mi glava.

-ovo je moja krivica. Nisam treba da ti odam nista.

-i sta onda? Kad tad bi saznala. Mozda bi mi tad jos teze palo.

Uzdahne pa skine svoj kaput. Otkopca svoju kosulju i pusti jace grejanje.

-zasto mi nisi reko da si bio bolestan.

-i da sam ti reko. Sta bi bilo?

Naljutim se.

-sta bi bilo? Ti. Nisam ti bila uvopse bitna zar ne?

-da mi nisi bila bitna pustio bi te u taj haos i zavrsili bi oboje u ludari ceo zivot. Umro bi ti pred ocima.

Opet mi zapusi usta.

-da mi nisi bila bitna. Nikada ne bih pustio da mislis o meni da sam lud.

-i sta sad jel? Sta sad da radim?
Prodala sam svoje dete radi slobode koju imam svo ovo vreme.

Gleda negde u pod naslonjen na zid. Sa prekrstenim rukama na grudima.

-bio sam ubedjen da me nikada neces voleti. Zeleo sam da imam porodicu sa tobom. Nekako sam bio ubedjen da ces nastaviti dalje ako odem.

Uzdahnem umorna vise od svega.
Prislonim kafu usnama.

-zasto me nikada nisi poljubio?

-sta?

Pogledam ga ostro. To mi se vrti po glavi od one noci.

-zato...uzo sam ti sve. Nisam zeleo da ih diram. Ja nisam taj koji ih je zasluzio.

Potrljam celo.

-sta bi sa onim da nikada nisi imao devojku?

-marija reko sam ti. Ne lazem.

I zakljucak koji si doneo je?

-zasto muciti sebe i druge lagati da si zaboravio ili preboleo? Jednostavno je nikada se necu ozeniti. Nikada necu pokusati sa zenom da imas ista sem seksa. Otici cu i pusti te da dises. Neces morati da me gledas ili me se plasis. Ja sam kaznjen. Zasto ne znam. Drugaciji sam od drugih. Drugacije volim. Ti se bojis moje ljubavi. Pa sam zakljucio. Da odem zauvek i nikada te vise ne vidim zauzvrat da imam deo tebe. Nase dete.

Zaljuljam se na stolici.

-pasces.

Prestanem.

-izgubila sam sve. Izgubila sam svoju porodicu. Tebe. I sada cu izgubiti svoju nerodjenu bebu.

Obrisem suze koje poteknu.

-nemoj mi doci na sahranu u redu?

-ne pricaj gluposti.

Upozorava me.
Ali ja imam resenje. Imam resenje i ako mozda nije bajno ali imam ga. I znam da cu ga osvariti.

-pa dobro. Ovde sam vec dve nedelje. Ostajes samom ili se vracas kuci?

-uzecu godisnji odmor dok se ne porodis.

-da ces sam sebi godisnji?

-privilegija je sto mogu mesecima biti na godisnjem.

-hm...

Nasmesim se na sta me njegov iznenadjeni pogled rastuzi.

-nasmejala si se.

Bukvalno sam se rasplakala. Pa on place! Aaa.
Ne znam sta je gore. Gledati njega sokiranog ili mene koja ne mogu prestati da se smejem i placem u isto vreme.
Boze pomozi ako te ima.

Skupim snage i poklonim mu svoj zagrljaj po drugi put.
Cvrsce me steze ljube moju kosu.

-nasmejala si se.

Ponavlja te reci ko da su molitva.
Nama sama visa sila moze pomoci sada. I niko vise.