To sjećanje🔚

22 poglavlje

Kupili smo karte za vlak i čekali ga nekoliko sati. Jeli smo i razgledali grad a onda ušli u vlak i vozili se jedan dan. Vlak staje u gradu jedinom u blizini našeg sela. Novaca smo imali točno za bus do sela ispod našeg ali za zadnji bus ne pa smo do tamo gore hodali po suncu naravno hvala bogu pa u šumi ima hlada. Vratili smo se u svoje selo na planini kao novi odnosno drukčije osobe i rastali se u našoj ulici. Jedva sam čekala zagrliti svoje mačke.

Pozdravila sam se sa rođacima, izljubila mačke i otuširala se i jela a onda napokon spavala u svom krevetu. Još je super što mi takozvano bolovanje traje još dva dana, spavala sam do sutra, u podne sam tek ustala. Sretna što sam ovdje sa prošetala selom i završila na izvoru. Tamo sam se pretvorila u vučicu i lutala šumom, trčala i divljala. Nisam vidjela ni čula dečke od kad smo se vratili nadam se da ćemo ostati u kontaktu a ne zaboraviti jedni na druge.

Sutradan sam napokon i normalno ustala. Čak sam ujutro otišla do pčela o kojima su se isto brinuli rođaci samo manje nego za mačke. Dok sam radila oko njih došao je Brent, uplašio me hah😅.

Brent- "Kako si danas?"

Ja- "Odlično a ti?"

Brent- "Napokon sam čist, naspavan i tako, super se osjećam."

Ja- "Drago mi je."

Brent- "Sutra radiš?"

Ja- "Da, a uskoro će i kraj ljeta."

Brent- "Što ćeš poslje ljeta?"

Ja- "Još ću vidjeti. Do kad vi ostajete ovdje?"

Brent- "Uff, još dugo." Nasmijali smo se.

Ja- "Ima vremena."

Brent- "Nego sjećaš li se dogovora za onu večeru? Još danas ne radiš pa sam mislio da idemo do grada."

Ja- "Može voljela bi to." Zagrlio me i dogovorili smo se predvečer. Idemo sa kvadom.

Za večeru sam se lijepo spremila i nisam očekivala ništa veliko. Odvezao me u restoran u kojem nikad nisam bila i jeli smo, pričali i zezali se, nije bilo puno ljudi. U jednom trenu je stavio svoju ruku preko moje na stolu ali ga nisam prekinula, ne znam ni kad ju je maknuo. Nije me kasno vratio kući, još smo se smijali a sutra sam otišla na posao i radila popodnevnu smjenu. To znači da sam ujutro imala vremena divljati po šumi kao vučica i pobrinuti se za mačke i pčele.

Par dana poslije večere u restoranu sa Brentom Kyle me zvao sa sobom u grad bez znanja brata. Dovezao nas je i on kvadom i pričali smo. Smješno mi je kako smo išli kvadom a oboje smo vukovi, imamo noge i volimo trčati.

Kyle- "Znači mogla bi zaplesati?"

Ja- "Morala bi haha."

Kyle- "Znaš onaj dan dok si ti kod nas spavala a mi smo otišli sa kvadovima ujutro..."

Ja- "Prošlo je dosta vremena od tad, što sa tim?"

Kyle- "Mislio sam o tebi dok smo se vozilo i otišao vidjeti trebaš li nešto, kad sam došao već si otišla."

Ja- "Znaš, trebam ti nešto ispričati..."

Kyle- "Slobodno, što god treba."

Ja- "Ne vjerujem muškarcima jer sam shvatila da me svi vole zbog izgleda i toga."

Kyle- "Kao to?"

Ja- "Eto, sumljam u bilo koga ko mi priđe i ne želim nikakav kontakt ni sa kim. Ni ljudima ni muškarcima zlo mi je od takvih."

Kyle- "A ja i Brent?"

Ja- "Dogodilo se. Dokaz ste da ste drukčiji. Drugi muškarci žele samo iskoristiti žene a vi niste takvi, ja to vidim." Ispričala sam mu sve o svom najvećem problemu.

Ništa nije rekao da mi popravi raspoloženje koje se uništilo od razmišljanja o tome, mislim da ga je to samo iznenadilo. Promjenio je temu i nismo više o tome pričali. Sada me to mučilo više nego ikad u životu, čekala sam njegovu reakciju. Zabavili smo se i vratili kući, ostavio me na ulazu u selo da nas Brent ne vidi. Ovo nije bio spoj, samo druženje bez znanja njegovog brata. Ostale dane sam očekivala da će mi nešto reći za taj moj problem sa muškarcima ali ništa, ni Brentu nije za to rekao bar mislim jer ni on nije reagirao, poznajem Brenta uvjerena sam da bi reagirali oboje ali ne znam što Kyle čeka.