Očaran tobom ✨

188., 189., i 190. DIO

188
-Patrik pov
-Prošlo je točno tjedan dana otkad sam stigao u Italiju, brojim svaki sekund, svaki dan, svaki minut koji nisam s njom. Sjedim za radnim stolom, a ispred mene stoji flaša puna viskija koju svakodnevno ispijam. Naglo se otvore vrata, moja mama uđe unutra.
MAMA: Isuse Patrik, na šta ličiš, ostavi taj viski, jesi li ti spavao uopće?
JA: Pa jesam malo
MAMA: Malo?
-Upitala je rastvarajući zavjese i prozore.
MAMA: Evo ga malo zraka ovdje
JA: Pa da spavao sam malo, za radnim stolom
MAMA: O Bože, tu si zaspao?
-Sjela je pored mene i napravila nekakvu sažaljevajuću facu.
MAMA: Patrik, priznaj sebi da ti fali ona. Pošalji joj poruku, pismo, bilo šta, ispričaj se.
JA: Ne, mama ovako je bolje, vjeruj
MAMA: Ma da, samo ne znam za koga, ali radi šta hoćeš. Idem malo van prošetati, a i ti bi mogao izaći ponekad, znaš
JA: Da da mama znam
-Izašla je, a ja sam se samo naslonio na stolicu i uzdahnuo. Otvorio sam ladicu i uzeo pismo i olovku. Nekoliko minuta sam se premišljao, a onda sam rekao sebi; no hajde pošalji joj to pismo, ako ne odgovori više joj nikada neću smetati, ali ako odgovori, ako odgovori... Krenuo sam pisati:
Elena, žao mi je zbog toga što sam tako glupo otišao i što se tako osjećaš zbog mene. Htio sam te očuvati od svega, ali zaboravio sam da ne možeš biti sigurna, ako te ostavim samu. Ništa me na svijetu nije učinilo tužnijim nego pomisao da te nikada više neću vidjeti. Zato molim te daj mi još jednu priliku i obećajem ti da te nikada više neću rastužiti

189
-Domagoj Pov
-Oblačim košulju i stavljam parfem koji Karla najviše voli, spremam se za večeru. Začujem kucanje na vratima, otvorim i ugledam Sandru.
JA: Sandra? Što ti radiš ovdje?
-Bila je sva uplakana, a ja sam zbunjeno upitao.
JA: Jesi dobro? Plakala si?
SANDRA: Prekinula sam s dečkom, nisam imala s kime razgovarati, pa sam došla k tebi
JA: Ovaj, Sandra mislim da i nije dobro vrijeme sada
SANDRA: Molim te, samo na minutu da razgovaramo?
JA: U redu, ali samo par minuta, to je sve.
-Ušla je unutra i sjela, ponudio sam ju pićem i to je i prihvatila.
SANDRA: Krenuo si negdje?
JA: Pa da zapravo idem na večeru sa Karlom
SANDRA: Oh, oprosti, odmah ću otići onda
JA: Hoćeš da te odbacim doma?
SANDRA: To bi bilo stvarno lijepo od tebe
JA: Hajde idemo
-Sjeli smo u auto, rekla mi je svoju ulicu i ja  sam je tamo odbacio. Odmah sam dao gas i krenuo prema restoranu, stigao sam, a Karla me ljutito čekala ispred.
JA: Ljubavi, oprosti što kasnim
KARLA: Ne zanima me Domagoj, čekam ovdje kao budala
JA: Znam, oprosti, nešto je iskrsnulo
KARLA: Da, uvijek ti je sve bilo važnije nego ja
-Još jednom me ljutito pogledala, sjela u svoj auto i otišla. Ljutito sam šutnuo kamenčić ispred sebe i povikao
JA: Sranje!

190
-Elena Pov
-Ustajem se i silazim dolje na doručak s roditeljima.
JA: Dobro jutro!
MAMA: Dobro jutro, zlato kako si?
JA: Dobro, doći će Marin sada, pa ćemo zajedno gledati filmove neke
TATA: U redu, ja i tvoja majka nakon doručka idemo na posao
JA: U redu
-Krenula sam jesti, mama je uzela torbu, tata me je poljubio u čelo te su oni izašli. Nastavila sam jesti i nedugo nakon toga začula sam zvono. Otvorila sam, a ispred je stajao Marin
MARIN: Heej
JA: Heej (zagrlim ga) Uđi
-Ušao je i cijelo vrijeme se smješkao.
JA: Hoćeš doručkovati, ja sam upravo sada završila?
MARIN: Ne hvala, jeo sam doma
JA: Oke, idem gore po laptop, pa možemo gledati
MARIN: Hajde
-Popela sam se na stepenice i začulo se zvono na vratima.
JA: Marine, možeš li ti otvoriti, idem samo po laptop?
MARIN: Naravno
••Marin Pov••
-Otvorio sam vrata, a ispred je stajao poštar. Dao mi je dva pisma. Pogledao sam, jedan je bio običan račun za struju, a na drugom je pisalo samo Elenino ime. Začuo sam Elenine korake i brzo strpao to pismo u džep.
ELENA: Nešto za mene?
JA: Ma ne, samo račun za struju
ELENA: Oh, u redu. Evo stavi ga ovdje u pretinac
-Napravio sam kako je rekla i nakon toga smo krenuli gledati film.