Očaran tobom ✨

181 i 182. DIO

181
-Patrik Pov
-Otvaram oči i ustajem se, pogledam na sat. Elena je jutros došla doma iz bolnice, trebao bih ju posjetiti. Obučem se, uzmem ključeve od auta i krenem prema njezinoj kući. Uparkiram se ispred i krenem ući, u to vrijeme iz njezine kuće izlazi Marin.
JA: Um, bok
MARIN: E bok, otkud ti ovdje?
JA: Kako to misliš otkud ja ovdje? Došao sam vidjeti svoju djevojku
MARIN: Pa ne znam, mislio sam da osjećaš barem trunku krivnje za ono što joj se dogodilo
JA: Pa i osjećam
MARIN: Daj Patrik, da osjećaš, ne bi bio ovdje
JA: O čemu pričaš ti?
MARIN: Znaš ti dobro o čemu ja pričam, samo to sebi ne želiš priznati
JA: Gle Marine, ja nemam vremena za ovo
MARIN: Ona zaslužuje sreću, a s tobom je sigurno neće imati, ostavi Elenu, to je za njeno dobro.
-Još jednom me pogledao i otišao. Pogodilo me ono što je rekao, pokucao sam na vrata, otvorila mi je njena mama.
BARBARA: Hej Patrik
JA: Dobar dan, gospođo
BARBARA: Elena je gore u sobi
JA: u redu
-Ušao sam, a ona je ležala na krevetu. Nasmijala se, a mene je srce zaboljelo kada sam vidio što sve proživljava zbog mene.
ELENA: Ljubavi, došao si!
JA: Došao sam
-Zagrlio sam je i dao joj cvijeće
ELENA: Hvala ljubavi, prekrasno je
JA: Nema na čemu, jesi li ti bolje?
ELENA: Jesam, još me samo boli
JA: Mogu li ti pogledati ranu?
ELENA: Ma nemoj bolje
JA: Mogu li molim te
-Spustila je glavu i podigla majicu, malo je podigla zavoj, a ja sam vidio ogroman ožiljak, stavio sam ruku preko očiju da zaustavim suze.

182
-Patrik Pov
-Ona me uhvatila za tu istu ruku i rekla
ELENA: Hej, nemoj plakati. Pa to je samo ožiljak, privremena bol, proći će. Nisi ti kriv za ovo što se dogodilo.
-Uhvatio sam se za glavu i kroz suze rekao.
JA: Koliko ćeš to puta još reći s namjerom da ja povjerujem u to? Znam da sam kriv i ništa ne možeš reći da me uvjeriš u suprotno.
-Zagrlila me i rekla
ELENA: Molim te nemoj sebe kriviti zbog ovoga, obećaj mi da nećeš?
-Rukavom sam obrisao suze i potvrdio
JA: Dobro neću. Hajde odmaraj ti sada, imam nekoga posla za obaviti, doći ću sutra.
ELENA: Dobro, hajde vidimo se
-Poljubio sam ju i izašao, sišao sam, brzinski pozdravio njezine roditelje i izletio iz kuće. Sjeo sam u auto, upalio ga i samo sjedio u njemu, cijelo vrijeme sam u glavi čuo glasove kako ponavljaju ono što je Marin izgovorio, u pravu je, ona neće biti sretna dok god je sa mnom. Uzeo sam mobitel i nazvao Domagoja.
DOMAGOJ: Halo?
JA: Hej, gdje si?
DOMAGOJ: Doma, gdje si ti?
JA: Evo idem od Elene, moramo razgovarati?
DOMAGOJ: Dobro, ajde dođi kod mene
JA: Ajde, vidimo se za par minuta
-Krenuo sam prema njegovoj kući i za par minuta stigao, ušao sam unutra, a on me odmah upitao
DOMAGOJ: Jesi ti dobro? Plakao si?
JA: Nisam, ne pitaj gluposi
DOMAGOJ: Pa dobro, hajde pričaj što je onda?
JA: Sutra idem u Italiju?
DOMAGOJ: Što ćeš tamo?
JA: Idem i ne mislim se vratiti
-Zagrcno se sa viskijem koji je pio
DOMAGOJ: Patrik? Jesi zdrav ti? Što ti je sada?
JA: Pričao sam s Marinom, gle sve što je rekao je u pravu. Moram otići, to je jedini način da sačuvam Elenu od svih opasnosti, od sebe.
DOMAGOJ: Slušaj Patrik, pod stresom si, hajde da još malo razmislimo o tome
JA: Nemam šta razmišljati Domagoj, ja sam odlučio
DOMAGOJ: Ma da, a što ćeš njoj reći?
JA: Ne znam, prekinuti ću s njom sutra
DOMAGOJ: To će joj slomiti srce
JA: Znam, ali bolje i to, nego da jednog dana izgubi život zbog mene, a neki dan je bilo blizu toga.