"40"-Završena✔️

"Epilog"

Rubi

Nekoliko godina kasnije...

"Doktorice Dejvison, počelo je!"

O Bože, nisam spremna. Ili jesam. Zadnjih par godina, stalno sebe pitam i često se preispitujem zašto tako malo vere imam u sebe i život? Jesu li iskustvo i ono što sam sama prošla doveli do toga da se iznova i iznova plašim, a nema potrebe? Otkad je Endi ušao u moj život, moj strah se gubi. Svakim danom ga je sve manje i manje. Ipak, ovo je onaj opravdani. Ovaj što svaka majka zna. Što svaka majka prolazi. Pogledam na sat i počnem da trčim, utom mi stiže poruka od Ajle.

Kad će?

Počinje upravo.

Oho, čekamo, čekamo, samo diši i biće sve dobro.

Ma lako je njoj. Moj je život oživeo kako sam napunila 40. Do tad sam živuckala. Da, to je moj izraz. A sad...

"Hajde, hajde, čekaju Vas."

Uletim i na brzinu me obuku.

"Kako nam ide?"

"Sve je u najboljem redu doktorice. Kontrakcije su uredne i porođaj je krenuo."

"Mama!!!! Stigla si!"

"Ava, znaš da nikad ne bih propustila rađanje unuke. Nema te sile!!"

Da, postaću baba. Samo par godina nakon što smo Endru i ja dobili Leu. Ne znam kako sam preživela taj deo o Avi i njenom momku, o tome kako želi da bude kao ja, mlada majka. Imala sam Endija. On me držao kad sam se ponovo pogubila i šizila. Ali nema šta ne bih napravila za moju prvu ćerku. I zato sad, umesto Filipa, ja držim Avu za ruku.

"Pratimo babicu, radimo šta nam ona kaže i videćeš dok se okreneš ona će biti tu."

"Zaista misliš da je opet devojčica?"

Oni nisu želeli da znaju ali ja u duši osećam da je na putu još jedna Ramirezova. Iako sam se udala za Endrua i Ava nosi Henrijevo prezime mi smo i dalje cure moje majke Grete Ramirez i naša će se loza bez obzira na sve nastavljati.

"Sto posto sam sigurna."

"Ali ja nemam žensko ime! Aaa boli me!"

"Onda je vreme da guraš bubice!"

Bože, kad se setim svog porođaja. Bio je to totalno drugi osećaj. Ceo tok je bio drugačiji. Tad se sve brzo završilo i sva briga kojom sam zasipala Endija, bila je neutemeljena.

Dva sata kasnije držala sam preslatku bebicu, kombinaciju mene i Ave. Bez lažne skromnosti, ona liči na mene.
Unuka.

"Hej seksi bako, mogu li da je vidim?"

Ava je bila iscrpljena i nakon što su je sredili dozvoljeno joj je da se odmori, ja sam tu ako nešto treba.

"Naravno, dođi seksi deko."

Endru je dobro stario, godine su mu se ispisivale jedino na kosi. Imao je sve više sedih vlasi i sa ponosom ih je nosio. Ja sam se plašila godina i starenja, a on ne. Govorio je da se podmlađuje. I da, redovno je vežbao. I ja sam...pa kad sam imala volje, a uglavnom nisam.

"Joj dušo, liči na tebe."

Aha, kažem ja! Koja baka ne voli da joj kažu da unuče liči na nju?!

"Endi..."

Stajali smo i oboje gledali u malenu.

"Zove se Andrea...a zvaćemo je Endi."

Moja ćerka se gotovo momentalno zaljubila u Endrua. Skoro, pa im ja nisam bila potrebna. Između njih se za vreme moje trudnoće rodio pravi odnos otac-ćerka. Naravno, Henri je i dalje bio tu. Sreća koja mi se nasmešila kad smo planirale moj 40-i rođendan nije me ni dan danas napustila. A to je zato što verujem.

Počela sam da verujem u dobro.
Počela sam da verujem da se sve dešava sa razlogom.
Počela sam da verujem da svako zašto ima i zato.
Počela sam da verujem da su godine samo broj i da nas one ne određuju.

Jer da jeste tako, ja danas ne bih imala ćerku od 5 godina i unuku od 5 sati.

Najvažnije, počela sam da verujem ponovo u ljubav. Nikad nije kasno. Ni za ljubav, osećanja, porodicu i naravno prijatelje.

*I danas izlazim sa curama. Sve ovo treba proslaviti.

*Ajla se nije udala, ali ima sina sa jednim advokatom. Volim da se šalim i da je pitam gde joj je kavez za Mejsona. Toliko je bila protiv da nije ni znala šta je snašlo. Naravno, bila sam joj na porođaju.

*Sali i Toni su u srećnom braku i dobili su nakon dve godine Kajli. Srce mi bude puno što smo uspeli, što smo pomogli i što su oni izgladili sve nesporazume.

*Lena je i dalje u najboljem fazonu. Njene dve ćerke su porasle, ona balansira između njih, kancelarije, izlazaka. Ja se još nisam opustila iako je Lea napunila 5 godina.

I tako, na kraju dana, opet smo nas četiri, tako različite sudbine, a tako jaka prijateljstva. Kad sve saberem i oduzmem, nisu loše ove četrdesete.

*KRAJ*

*Nadam se da vam se dopalo ovo kratko i slatko putovanje. Meni je bilo uživanje dok sam je pisala, pogotovu delove iz mog i života mojih prijateljica🤣😎 naravno malo mašte uz to nije na odmet.

*Još jednom hvala na lepim željama 🎁i družimo se uskoro sa novim pričama.

*Ljubim vas, vaša Profesorka 😘😘😘