"40"-Završena✔️

"Bonus"

Ava

Godine su samo broj.

Ne znam zašto je ljudima potrebno da stalno nešto odbrojavaju i mere godinama. Te ovo je trajalo toliko godina, te ona ima toliko godina, te... Ma...
Godina jeste cifra, ali to su meseci i dani i časovi. Dani provedeni i življeni da se dođe do te cifre. Moja mama Rubi ostala je zarobljena u njima. U stalnom podsećanju. Prva moja godina, prva godina braka, prva razvoda, prva godina bez deke, prva na poslu...druga, treća, sve dok se nije izgubila. Zašto? Prestala da se nada i da sanja. A svi to trebamo.
Zato sam pristala da pomognem u organizaciji njenog 40-og rođendana. Jeste, to je jubilej ali isto tako osetila sam da je prekretnica. Nazovimo to intuicijom. Rubi je divna majka. Ona koja čini sve za dete. Ona koja radi i više nego što treba i što joj je potrebno da njeno dete ne oseti gubitak. Nikad nisam. Svesna sam da postoje porodice gde je razvod užasna stvar. Porodice u kojima deca trpe. Porodice koje se preko dece nadmeću i svađaju. Hvala Bogu na mojim roditeljima što su u razvodu i rastajanju ostali ljudi. Rubi se uvek trudila da ne osetim prazninu jer otac nije uz mene. Uvek ga je zvala kad je potrebno i on se uvek odazivao. Ništa nije propustio u mom životu. I zahvalna sam na tome.

Samo... Kako rastem, kako sam odrasla sve više vidim cenu njenih odricanja. To su retki izlasci, hvala Bogu na Ajli, Sali i Leni. To su još ređi momenti da ona pomene nekog muškarca. Kad čujem muško ime, prekrstim se i pomolim da se zadrži. Međutim ne. Rubi to čas posla preseče. Može malo zabave, drugo jok.

Zato sam ostala zatečena kad sam čula da jednog čoveka pominje više puta. Da njeno zanimanje traje. Ale!!! Konačno!!!
Ona je divna i dobra žena ali emocionalno je oštećena tj.nezrela. Čak se usuđujem da kažem da smo sad nas dve na istom nivou. Zato su sve promene na njoj iznenađujuće. Sudbina nam zaista deli čudne karte. Na primer, mi poznajemo Endrua. Samo ko bi rekao da će mama i on ..prošle su godine kako su se upoznali i svako je otišao na svoju stranu. I sviđa mi se on.

"Da te ne znam pomislila bih da si u ljubavnim jadima."

"Molim? Kakvi jadi te spopali?"

Ah, tako je lepo gledati poricanje.

"Pa ono, ne jedeš, ne spavaš... Rekla bih da si se Z.."

"Ćuti mala. Ne znaš o čemu pričaš."

Ona zaboravlja da nas je ovde tri i da je baka predvodnica našeg klana. Čak i ona godinama izlazi sa jednim gospodinom.

"Ajde Rubi, svi znamo ko je u pitanju i šta si sve radila sa njim."

Baka kaže da je Tonijev brat morao da se vrati kući baš kad su stvari postajale ozbiljne. Mama se zaljubila a znajući nju, Endru nema pojma o tome.

"Ava!"

"U redu je da imaš svoj život, ne samo seks. Ti imaš 40, a ne 140 godina! Baka se više zabavlja od tebe. Ako nisi primetila odrasla sam pre par godina i mogu da brinem o sebi."

"Znam. Nisam spremna da odrasteš. Uvek ćeš biti moje dete, moja devojčica."

I eto ga. Problem svakog roditelja.

"Znam mama. To se nikad neće promeniti."

"Nije tako jednostavno. Možda sam se upetljala više nego što je trebalo."

"Možda samo komplikuješ više nego što bi trebalo. Zar ne misliš da treba i druga strana da se pita?! Znaš ono, kompromis? Znam da si godinama sama odlučivala, možda je sad vreme da se opustiš, pitaš i drugog za mišljenje."

Nikad nisam videla Rubi u tom stanju. Umesto da potvrdi sve što sam rekla, jer je sve istina ona je počela da plače. Dođavola, šta sam uradila?

"Mama, izvini što sam se mešala. Stvarno želim da imaš svoj život. Molim te ne plači."

Kakvi su ovo ljubavni jadi? I gde je taj Endru sad?
Nakon što se mama smirila i zaspala otišla sam do bake.

"Bako, mama nije dobro."

"Dobro je."

E sad, verovatno ja nisam normalna kad plakanje smatram lošim. Ok, razumem suze radosnice ali ono nije bilo to. Bilo je nešto drugo, neka muka.

"Nije. Da pozovemo nekog, Ajlu?"

"Ava, poslušaj baku. Sve je dobro sa tvojom mamom. Samo treba da procesuira neke stvari."

"Koje stvari?"

Godine su samo broj.
Nikad nije rano, nikad nije kasno. 
I kako se pitamo zašto, tako dobijemo odgovor zato.

"Dobićeš brata ili sestru."