Sizif je tok jutra bio prilično poletan, iako je dan prije razmišljao o ocu. Ovo je bio dan sastanka s Rusom i bio je dan bliže Mersaultinom dolasku.
Vozio je polako, uz Beethovene simfonije i spuštenog prozora iako je vani bilo nešto hladnije.
A potom je ponovio radnju koju čini svako jutro – parkirao je automobil pa izašao iz auta i pretrčao cestu s dvije trake, onda je ušao u predvorje, pogledom sijevnuo za blagajnu iza koje mu je Mara veselo mahala, a potom pošao stepenicama do konferencijske dvorane grabeći po dvije odjednom.
U dvorani još nije bilo nikoga stoga je imao vremena ponoviti svoje ideje.
„Sizife, ovdje ste.", Ravnatelj je konstatirao, „Ima li nešto što bih prije samog sastanka trebao znati?"
Sizif odmahne glavom. „Ne, sve je kao što smo dogovorili preko telefona prije nekoliko dana. Glumci su mi poznati, svi od reda kvalificirani i ne bi trebalo biti nikakvih problema.
Rus je u salu ušao nedugo nakon. Hod mu je bio odmjeren, on posve miran i nekako hladan. Sizif je suprotno tome već peti put obrisao znojne dlanove o nogavice hlača i potpuno se predao molitvi da mu Rus ne pruži ruku.
Što je ovaj učinio. „Drago mi je da se ponovno vidio, jako sam uzbuđen."
Rukovali su se pa sjeli.
Njih je razgovor trajao dva sata, a činilo se da je Sizif svakim trenutkom sve napetiji. Njegova je kralježnica bila uspravna poput strijele i glas drhtav dok je govorio o svojim sposobnostima pa odgovarao na pitanja Čehova. Svejedno, njegovo je tijelo bilo ispunjeno nekim blaženstvom i on poželi da je češće ovako miran i sretan.
„Znao sam da je pun pogodak surađivati s tobom. Nadam se da glumci biti uzorni, a Orašar bolji od svakog prethodnog."
Čehov je ovom ponovno pružio ruku, a on je uzvratio svojom mokrom.
--
;)
YOU ARE READING
Hrpa lišća
Short Story"Na koncu života, moraš sakupiti puno malih trenutaka na koje si ponosan!", reče, "Pogledaj ovu hrpu lišća koju smo stvorili nogama. Jesi ponosan na nju?" "Jesam!" "Eto, tako budi ponosan na život." - novela o muškarcu koji uči živjeti, a ne preživl...
