Dok moje ruke u drvetu stvaraju nešto čemu se ljudi dive, moja duša svakim novim delom koje stvorim malo po malo ide ka oporavku. Ovdje, u gorju život je jednostavan, miran, staromodan, obnavljajuć. A, meni je obnova itekako potrebna. Obnova duš...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Budi me uporno pijukanje mobitela, poruka za porukom stižu u nizu. Pogledam iza sebe, on nije tu, a ni psa nema. Dohvatim mobitel onako jedva gledajući, otvorim i mogla sam da pretpostavim da je Marićka.
– Wtf Mrvice?
– Što je ovo sunce ti jebem?
– Predivan je Mrvice. Apsolutno predivan.
– Ostavljam Janka–Blanka ovog trena i krećem u brda, ako tamo ovakvi rastu.
– Kakvo je ovo klupko dlaka?
– Julijana sunce ti žarko jesi l' ti to gola ispod tog pokrivača?
– Zašto slikaš svoju golotinju, njega slikaj Juliška. Njega!
– Au, pa ja sam tek sad shvatila što se tu događa!
– Pa ti si se kresnula sa šumarom!
– Kako je bilo?
– Zašto se ne javljaš?
– Julijana već je skoro podne, jesi uopće živa?
– Je l' te pregazila ta sirova snaga sa brda?
– Julijaaaaaaaaaa!!!!!????
Isuse i Bože dragi ova nije normalna.
– Živa sam luđakinjo. Spavala sam. Bila je ovo duga i iscrpljujuća noć. Da, divan je. Savršen. Kao san. Pa i pas, to malo klupko dlaka i on je savršen. Bilo je divno. Sretna sam.
– Aleluja! Pogledao nas Bog i Odin i Thor i svi od gore.
– Uh voljela bih da me Thor pogleda. Tako je hot.
– Zajebi sve ostale to što si na brdu našla je prokleto hot, hotova.
– Kakva je to uopće riječ luđakinjo?
– Da čujem sve detalje. Kakav je, koliki je, kako si se osjećala?
– Zbilja nisi normalna. Neću to da dijelim s tobom. Čovjek je... Mislim veliki je. Krupan, tjelesina kao u bika... Predivan.
– Znači skladno i svuda proporcionalan.
– Pa, da.
– Zavidna sam do Uzbekistana Mrvice. Tako zavidna. Proživljavaš pravu romansu gore u pripizdini, a ja ovdje trunem među gradskim smećem.
– Ne bježe ljudi uzalud u brda sve više Marti.
– Sretna sam zbog tebe Mijice. Jako sretna.
– Hvala ti. Moram da idem, čujemo se.
– Pozdravi mi šumskog zavodnika ljubim ga u oko crno.
