Dok moje ruke u drvetu stvaraju nešto čemu se ljudi dive, moja duša svakim novim delom koje stvorim malo po malo ide ka oporavku. Ovdje, u gorju život je jednostavan, miran, staromodan, obnavljajuć. A, meni je obnova itekako potrebna. Obnova duš...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
- Ču li ti rano moja ovu pomiju? Ču li kako me ispreskaka i osramoti pred Gordom? - baba stavlja tanjure na stol pa kuka Miji, naravno na mene.
- Baka Janjo ti ga najbolje poznaješ. Što da ti kažem na sve to? Znaš koliko je to luđak i da je žrtvovao golo dupe na snijegu, samo da bi ispao faca pred tvojim udvaračem.
- Nije on moj udvarač mila, mi smo ti stari drugari.
- Drugari... Aha... - zagrizem komad kruha, pa cvrknem. - Rek'o je da bi te ženio ne bi ni trepnio da je malo mlađi. Da može još je l' da skokne pomalo.
- Vraže jedan crni, sram te bilo! Na mene da skokne je li?
- Jok baba jebi ga na mene! Na tebe kraljice, pusti ga muško je to znam ja takve kao on. On bi se tebi uvalio još i od tvoje penzije da živi, a djeci sve ostavio da uživaju. Ne može. M'rš! - Mia se smije kao luđakinja, cijelom kolibom odjekuje njezin smijeh. Šarov je oduševljen tim zvukom pa skače po njenim nogama radostan kao nikad.
-Je, on bi da ga ja uzdržavam, a vidi šta je svega donio da ne budem gladna ni žedna!
- To se samo malo uvlači. - opiči me krpom po ramenu.
- Nemoj baka Janjo obraćati pažnju na ovog drvosječu, on mora ponekad da pokaže da je ovdje Alfa. Čim se neko muško privuče, pa makar i obični poštar, on odmah skače.
- Naravno da skačem. Ne može oko mojih žena tu neko da prćka.
- A, mi smo tvoje žene, je li tele jedno gorsko?
- Babana ti si moja naaaajvažnija žena posle Verke, a Mia... Ona tek postaje važnija od vas dvije, tako da rasprave tu nema.
- Ludak - baba stavi ostatak hrane na stol, pa sjedne i ona s nama. Šaru pruži komad kruha umočenog u mast od jaja i pržene šunke, ovaj proždre u trenu. - Nego mila jesi li ti ovom luđošu otkravila jaja? - zagrcnem se komadom, Mia zatrepće.
- Pa... Jesam.
- E, onda dobro. Ne valja da ostanu smrznuta, to se onda digne gore na mozak, pa kud je sav zbleban da mu se smrzne i to malo zdrave pameti morale bi ga u bunar ubacit i zaklopiti. - ostanem šokiran.
- Babuška, pa ovo je metak po sred srca. Ubila si me.
- A, što si mislio pizdo mala mene zajebavati i proći samo tako. Pih. - objesim nosinu, tobože slomljena srca. Mia me udari nogom ispod stola.
- Dobro, hajde, neću se više petljati u tvoj seksualni život sa Gorčijem, ali mora da se zna neki red. Nemoj da mu daš za ovo... - pokažem na sve blagodati sa sela što je donio sa sobom. - Može on i bolje. Makar onu njivu i šumarak neka ti prepiše pa ćemo razgovarati drugačije. - počne da se smije i njoj je već dosta mojih budalaština.
- E, vjetrojebina te udav'la bleso jedna. Što bih ja bez tebe oko moje lijepo? Tko bi meni starost uljepšavao? Neću moć' Bogu dovoljno zahvalit' što te posla amo, k meni. Bila sam k'o trula jabuka dok nisi došao. A, vidi sada kako mi je. I ona je tu, sretni ste skupa, liječite si duše, a moju hranite radošću. Bog nas od gore sve skupa pogledao konačno. - pogledam u ovog malog anđela pored sebe, ona se smiješi i topi na babine riječi. I mene dira tamo u onaj živac koji okida toplinu oko duše, pa se sav spekmezim. Jebeni papak. - Hajde jedite dok su vruća jaja, znamo da hladna nizašta nisu. Je l' tako Julija?
