Rapunzel ~ d.m.

Sve će biti u redu

"Dat ću ti knjigu, ali zauzvrat ćeš mi dati svoju nevinost"

Dobro sam čula? Sigurna sam da jesam.

"Molim?" jedva čujno progovorim dok se on naslanja na police knjiga.

"Jednostavno je" pokaže rukama kao da je to najnormalnija stvar.

"Jesi ti normalan?!" zagrmim pri čemu je odmah položio ruku na moja usta dok sam je ja pokušavala skloniti.

"Ne galami" procijedi.

Jedva sklonim ruku s usana.

"Zar možeš biti toliko toksičan i gadan da me pitaš i za nevinost, to je prva stvar koju ti nikad ne bi dala, ti si psihički poremećen, ti si toliki gad, ti si..." ne znajući više šta da kažem još uvijek izbezumljeno gledam u njega dok on gleda u mene još uvijek kao da je nešto najnormalnije.

Bijesno ga pogledam.

"Idiote!" ponovo zagrmim dok on ponovo položi svoju ruku na moje usne čvrsto ih držeći dok ja ponovo mumljam. Ponovo me položio na hladan zid dok sam ja izgarala iznutra. Što od njegove blizine što od bijesa i ljutnje.

"Watson, to je dogovor, prihvati ili odbij. Knjiga je kod mene" odmaknuo se od mene.

Prije nego smo i započeli sa novom svađom, kvaka se počela pomjerati.
Pogled smo odmah prebacili na vrata i pogledali se. Ovo nije dobro.

"Ko je unutra?" sa druge strane se čuo glas starijeg čovjeka, ali ipak mudrog i  brižnog. Bio je to čuvar biblioteke.

Izbezumljeno gledam u vrata i odmah osjetim čvrste ruke na zapešću. Povuče me do zadnjih polica knjiga te čučnemo oboje dok gledam iza njega šta se dešava. Čujemo škljocaj vrata te u mraku mogu vidjeti samo crnu siluetu.

"Lumos" glas starijeg čovjeka tiho progovori, a ja u sebi mislim da smo još malo pa gotovi. Čovjek ima i štapić uz sebe.

"Kada bude otišao na drugu stranu brzo, ali tiho ćemo potrčati i izaći iz biblioteke, jel jasno?" Malfoy se okrene prema meni i tiho progovori.

Nezainteresovano klimnem glavom i krenem ispred njega.

"Kud si pošla, još nije otišao" položi ruku na moja prsa.

Preokrenem očima i vratim se. Pogleda ponovo ispred sebe da li je čovjek otišao na drugu stranu te kada vidi da jeste pokaže mi da ga pratim. Polako se dignemo i sakrivajući se između polica koračamo do kraja. Pogleda iza kraja polica te mi pokaže da ćemo sad potrčati, ali tiho. Tiho potrčimo prema vratima i otvorimo ih na što se čuje glasan škljocaj i škripanje. Glupa škripava vrata.

"Hej!" čovjek iza nas poče galamiti, a ja i on izađemo i počnemo trčati hodnicima.
"Da ste odmah stali!" zagrmi trčajući iza nas, a ja pogledam iza i padnem. Kako uspjevaš da budeš tako smotana Sofia?

Malfoy se okrene i kada me vidi opsuje. Pomislila sam da će me ostaviti. Ali začudo nije. Pogleda u čovjeka te me brzo pridigne.

"Kako možeš biti toliko smotana?" bijesno promumlja te ponovo počnemo trčati, ali sad nam je čuvar još bliži.

Skrenemo na drugu stranu hodnika i krenemo stepenicama prema sobama.
Kada napokon uđemo u dnevnu sobu Slytherina naslonima se na vrata teško dišući.

"Hoće li znati da je neko iz slytherina? Nije nas valjda vidio?" progovorim nakon 2 minute smirivanja disanja.

"I da zna ne bi saznao ko je, nije nas vidio"

Odmakne se od vrata i sjede pored kamina na crni kožni kauč kao i ja na fotelju. Pogledam u vatru i ne znam šta više da progovorim. Još nisam zaboravila ono od maloprije.