Rapunzel ~ d.m.

Ogrlica

Okrenula sam se, iako znam da će nešto krenuti po zlu, okrenula sam se.

A pogled na njega me je prosto fascinirao.

Snježna kosa padala mu je niz čelo dok su se sa vrhova izdavale pokoje kapljice. Njegove muževne ruke bi ih neprestano sklanjale. Ručnik u boji bio je omotan oko njegovog tijela dok bi se ja plašila da jednom ne sklizne.

Shvatila sam na vrijeme da ne trebam buljiti, sreća pa je mračno.

"Došla sam..." promumljam nedovršenu rečenicu dok gledam sve samo ne u njegovom pravcu.

"Došla si?" približi se za nekoliko koraka.

Ne približavaj se.

"Razgledala sam" progutam knedlu koja se nalazi u grlu od kad je izašao iz kupatila.

"I zbog toga si došla u moju sobu?" toliko je blizu da mu mogu vidjeti podignutu obrvu.

"Ne..." skrenem pogled.

Približi se i stavi ruku na moj vrat. Iako osjećam blagi stisak, osjećaj ispod mojih nosnica od mente je sve veći.

"Koji god razlog imala ne zanima me, trebaš znati da se u moju sobu ne ulazi bez mog dopuštenja" šaputao mi je na uho.

Dovraga, ne želim da to radi, osjećam proklete trnce.

"Ili šta, šta bi mi uradio?" stisnula sam vilicu. Imala sam hrabrosti da pitam.

Cinično se nasmije i spusti ruku sa vrata.

"Znaš, ona ponuda još vrijedi..."

Od same pomisli na to, dobivam mučninu u trbuhu.

"I svakim tvojim korakom približavamo se ispunjenju" nasmije se.

Sarkastično se nasmijem.

"A svakim tvojim korakom udaljavamo se od istog"

Prst položi na moje usne.

"Ne žurimo se, ali ako želiš može odmah, došla si sama na moja vrata"

Suviše blizu. Suviše blizu.

Tražim nešto iza sebe što bi mi moglo pomoći, ali ništa ne mogu pronaći.

"Zaboravila si? U ovoj sobi nema štapića za tebe"

Nelagodno se pomeškoljim.

"Ne trebam ni pitati zašto si došla, jer već znam odgovor", odmakne se za nekoliko koraka, "bez ponude nema knjige".

Draco P.O.V

Brzo napravi nekoliko koraka i stvori se ispred mene.

"Zašto ti je to tako jebeno važno?! Želim da znam zašto ti je važna moja...", uzdahne kada ne završi rečenicu, "Samo mi daj prokletu knjigu s kojom nemaš nikakve veze"

Vidim joj bijes u očima što mi se još više svidi.

"Itekako imam veze s njom" nacerim se, a ona me zbunjeno pogleda.

"A kakve to veze imaš? Šta ti svjetli, mozak koji nemaš ili kurac koji vibrira?", bijesna je. I to ju je tako obuzelo. Fascinantno.

"Fantastično razmišljaš, možda je čak i ovo drugo tačnije"

Proguta knedlu, a meni se nešto trgne ispod ručnika. Ne sad. Zatvori oči te ih ponovo otvori otkrivajući zlatnike.

"Potrudit ću se..." uperi prst "da platiš za sve ovo što mi radiš"

Krene da izađe, ali je zaustavim uzimajući je ispod lakta.

"A šta ti to radim?" već me je zaigrala. Ovo pitanje tako dobro zvuči.