U testamentu pokojnog oca Elle-May jasno stoji naglašeno da će cijelokupni imetak obitelji Rogers naslijediti baš ona ako se uda iz ljubavi do dvadeset i osme godine. Na samu noć njezina rođendana Ella-May shvaća da od toga nema ništa i da će svo b...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Ovo jutro došlo je nekako prerano. Noć je trebala još malo da potraje. Probudivši se držeći Ellu u rukama osjećao sam se prokleto dobro kako dugi nisam. Spavao sam mirno, noćas su snovi izostali, a to je jedan veliki plus. Inače se noćima više umorim nego odmorim sanjajući, ali sada je bilo baš kako treba.
– Idemo nešto pojesti, popiti kavu, a onda ćemo otići do mog stana. Trebam pokupiti neke stvari i javiti se na posao. Naravno, ako želiš ići sa mnom. Poslije te vodim na turu po gradu. Na sve plaže koje stignemo obići.
– Vodite ćeš me da vidim gdje radiš?
– Zašto ne? Ti si moj muž sada, nemamo tajni jedno pred drugim. A, kako smo rekli toliko ćemo dobro da se upoznamo da nema nikakve šanse da padnemo na bilo kakvom testu na koji nas možda stave.
– Ja sam za.
– Onda riješeno. Idem se srediti pa ti prepuštam kupaonu.
– Moje su stvari ipak u drugoj sobi, tako da slobodno ti uživaj, ja ću... Pa, ja ću – pokažem prstom na vrata, ona namigne i ode u kupaonu. Obučem se donekle, pa iziđem van i ušuljam se u svoju sobu. Uzmem čistu odjeću pa nazovem Sennu.
– Konačno! Mislila sam da si mrtav.
– Hej sestrice. Naravno da nisam mrtav. Baš sam onako živ–živ.
– Jesi u L.A.?
– O, da. Sa svojom novom ženom?
– Naravno.
– Dobro Samuel k vragu! Znam da sam rekla da je sve ok i to, ali nije ok. Nije u redu što si... Pa što si sve to uradio bez mene. Ni što si me ostavio samu u svemu ovome. Trebam te.
– Ma, ne trebaš. Sve ti to možeš sama. Ja sam ionako bio lijevo smetalo.
– Gudalo. Ti si gudalo, ne smetalo.
– Ah, što ću. To sam što sam. Kakvo je stanje doma?
– Otac je dobio blagi nervni slom, ali dobro je. Smatra da si trebao sam da ga obavijestiš o svemu i zbilja je popizdio.
– Vjerujem.
– Kako god, nakon nervnog sloma, pristao je da na situaciju gleda kao odrastao čovjek i da i tebe hajde recimo pogleda na takav način.
– Ma, je li moguće?
– Moguće je. Zato što je uvjeren da ćeš propasti sam, bez njega i da ćeš se vratiti u tvrtku veoma brzo kada shvatiš koliko si odlaskom izgubio.
– Da li taj čovjek uopće zna čime se ja bavim? Zna li kakve su moje želje, snovi, ambicije?
– Iskreno, nemam pojma Sam. Do sada nisam toliko obraćala pažnju na taj neki odnos između vas dvojice, sada vidim zašto si smatrao da te guši. On želi da budeš ono što nikako nisi.
– Progledala si i ti konačno. Trebao sam ranije da napustim sve da bih imao tvoje razumijevanje.
– Ipak, pristao je isplatiti ti tvoj dio pa će ti novac biti prebačen na račun.
– U redu.
– Nećeš pitati koliki je?
– Moram li?
– Tri milijuna i trista četrdeset...
– Molim?
– Mislim da je to skroz ok, nemoj da se buniš, nije malo.
– Malo? Malo? Odakle to da je moj dio toliki?
– Odatle što imaš sposobnu sestru koja je ulagala i za tebe. Kradom, naravno.
– Ti si prokleti genije Senna.
– Znam, znam. Nije da se hvalim, ali jesam. Uglavnom, nećeš propasti; od ovoga novca možeš svojoj ženi priuštiti pošteno vjenčanje, ako već odlučite ostati u braku.
– Dođi u L.A.
– Molim?
– Dođi da je upoznaš. Da ti ispričamo našu priču. Ne ovako preko telefona. Uzmi dva, tri dana slobodno i dođi. Moliiiiim te.
– Neugodno mi je. Mislim...
– Samo dođi. I tvoj dolazak će pomoći Elli, a i meni. Žao mi je što je sve tako ispalo.
– O, ti si grozan, a mene nikada nije bilo teško nagovoriti na nešto znaš i sam.
– Znači dolaziš?
– Očekuj me u petak.
* * * *
– Znam. Oprosti. Nisam to mislio učiniti tako naglo, ali dogodilo se. Vidio sam taj trenutak kao izlaz i bijeg od svega i otišao sam. – majka šmrče s druge strane telefona. Krenuo sam s Sennom, moram se javiti i njoj. Vjerujem da zna što se dogodilo, ali ipak...
– Nisi se ni pozdravio sa mnom. Zar nisam zaslužila da se pozdravimo? Zar nisam zaslužila da mi kažeš da si se oženio? Što sam ti ja loše u životu uradila?
– Ništa pobogu ženo! Nisam malo dijete. Jednostavno sam postupio onako kako sam u tom trenutku osjećao da trebam. Oprosti.
– I, jesi li sada sretan?
– Jesam.
– Zbilja? U braku iz Vegasa?
– Nekada takvi brakovi budu najbolji. – ona otpuhne.
– Mogu li bar vidjeti kako mi snaha izgleda? Možeš li bar sliku poslati?
– Lijepa je. Jako lijepa. I pametna. I bavi se divnim poslom.
– Ako ti tako kažeš.
– Vjeruj mi – pogledam na sat i shvatim da sam odavno trebao da siđem dolje. – Moram da idem mama, čut ćemo se ovih dana. Žao mi je. Žurim.
– Sam... – ne dopustim joj da završi, prekinem vezu, utrčim pod tuš, na brzinu se operem, umijem i sredim, pa se sjurim dolje. Ona sjedi vani, u vrtu, objašnjavajući nešto Liamu. On samo potvrdno kimne, pa se povuče.
– Hej.
– Oprosti. Zvao sam sestru. Pa onda i majku. Oteglo se.
– U redu je. Hajde evo tu je kava. – otpijem malo kave, pa dohvatim neko pecivo i komad jabuke.
– Što je htio ovaj štakorčić?
– Da mi prenese gdje sve treba da se pojavim idućih dana. I da provjeri kako je prošlo s Aronom.
– Ovaj je neka bitna muda u ovom domaćinstvu izgleda.
– Objasnila sam mu da što god bilo do kraja, trenutna vlasnica ovdje sam ja i moj suprug koji ima ista prava. Da želim da me posluga poštuje i da ne turaju nosine u sve. Pogotovo da ne prilaze vratima moje sobe kada ih iza sebe zatvorim.
– Lijepo. I je li se složio?
– Nerado, ali drugog izbora nema. U neku ruku ih razumijem. Oni su svi na čelu s Liamom branitelji Rogers carstva. I svi su oni uvjereni da ja nisam dostojna nasljedstva. Da sam se udala za Arona vjerojatno bih bila tretirana kao princeza, ali nisam pa...
– Drago mi je da si se isprsila pred njim. Neka znaju da nisi... ono pizdin dim, razumiješ?!– ona se glasno nasmije.
