Perfect love

18: Slobodan vikend

Tara

  Prošlo je neko vreme od mog rođendana. Nemam šta pričati. Stvari u glavnom idu kao i svakog dana. Momci spremaju novi koncert i jako mi je drago zbog toga. Jela i ja se čujemo češće nego inače. Našla je nekog dečka ali još uvek neće da mi kaže ko je on. Mislim, nije da neće, nego je on u Leskovcu a ona još uvek u Beogradu. Ali je obećala da će me upoznati sa njim kad ode u Leskovac.

  Što se tiče svega ostalog, sve je isto. Suga i ja napredujemo mada se slabije viđamo zbog njihovih priprema. A Kosta? Taj lepi mladi crnokosi momak i dalje svakog dana radi. Ništa od njegovog ljubavnog života. Nas dvoje smo postali najbolji prijatelji za ovih skoro 6 meseci kako sam ovde. Zvanično znamo svaki detalj naših života i zato znam da bi mi rekao da se nešto dešava. Na primer da nađe neku devojku.

  Danas je nedelja pa smo Kosta i ja izašli malo da prošetamo zajedno i ubijeno vreme, jer Suga mora i danas da radi.

- Kako to nikako da nađeš devojku. Ili možda dečka. - upitam ga pomalo ironično.

- Aj sad, nemam devojku više od godinu dana, odmah postao peder. - kaže malo ljutito.

- Da znaš da jesi peder. Ponaša se kao da ni jedno žensko ne vidiš. - kažem a on se okrene prema meni.

- Da nećeš tebe možda da gledam? - upita me s dozom besa.

- Nemoj mene, života ti, ja sam srećno zauzeta devojka.

- Ma srećno, malo sutra. Ja da sam na tvom mestu, ostavio bih to. Taj nema vremena za sebe a kamoli za tebe. Vidiš da čovek zadnjih mesec dana ne može glavu od posla da digne. Spremaju koncert. I ja spremam pare da pošaljem nešto mojima u Srbiju. Ne spavam zadnjih mesec dana radim koju smenu stignem. Po nekad i sve tri, pa onda još i prvu, pa tek onda idem kući da spavam. Ne mogu da budem kući. - kaže umorno.

  Znala sam da mnogo radi u zadnje vreme. Dosta njegovih kolega uzima slobodne dane u zadnje vreme. Neki imaju posao oko žena, neki oko cele porodice, nađe se tu i neki bolestan, i tako. I kako koji ode tako na slobodan dan il dva, Kosta popuni i njegovo mesto i odradi njegovu smenu. A Kosta je dobar čovek. Samo što previše napreže sebe. Ne valja mu to, al ne možeš ti magarcu dokazati neke stvari. Nekad je stvarno mnogo tvrdoglav.

- Tebi stvarno treba društvo. Hajde dođi večeras kod mene malo da se zezamo.

- Tara, nedelja je. Sutra se radi.

- Ma daj bre. Možeš ti na posao i od mene. Prespavaš. Znaš da imam dosta slobodnih soba. I znaš da volim društvo.

- Što ti onda tvoje koleginice ne prave društvo. - počne da me ispituje kao malo dete kad počne da zeza.

- Zato što moje koleginice i ja ionako dovoljno tračarimo u radnji. Ne moramo i po celom gradu.

- Ja bih tebi savetovao da okupi lepo tvoje drugarice pa sve onako jedno žensko veče da organizujete. Mlade ste, treba da se zabavite.- rekao je kao da je poslednji dah života napustio njegovo telo.

- A ti nisi mlad? - upitam zaprepašćeno. Jedva je godinu stariji od mene a ovakav je. Aa, popraviti ga ja, ne zvala se ja Tara.

- Ideš ti večeras kod mene. Ne smem ja tebe da pustim da odeš kući.

- Što? - upita Kosta.

- Otkud ja znam. Možeš ti da se obesiš, da skočiš sa mosta, da se napijem toliko da treba na ispiranje želuca da ideš. - kažem zabrinuto.

- Što si pesimostična bre. Doduše, jesam jednom pokušao da se obesim. Al mnogo me gučilo pa sam odustao. - kaže smejući se.

- Aman čoveče, kad?!