Perfect love

6: Lepa je

  Da napomenem da u ovom delu neće biti nočega pisanog hangulom, jer je naša Draga Tara naučila korejski. Jej! Da ne davim ja, počnite sa onime što je bitnije. A to je poglavlje, naravno. Uživajte!
____________________________________         Sutradan sam se probudila, monotonično jutro, a zatim smo Kosta i ja krenuli u pretragu preostale trećine grada. Nisam našla ništa tako zanimljivo, a ni preterano povoljno.

- Znaš šta Kosta?

- Šta?

- Kupiću onaj lokal od gospodina Lija. Ubedljibo je najbolji, a cena je jako pristupačna. Idemo da se nađemo sa njim sutra.

- Kako ti kažeš.

- Sada idemo do salona nameštaja. Želim da vidim ponude i da vidim šta bih mogla uklopiti u sobama.

- Onda krenimo u potragu.

  Obišli smo mnogo radnji sa nameštajem, belom tehnikom, sve i svašta sam kupila. Otišla sam do kuće, i tamo ostavila kofe sa farbom.

- Dakle, za mesec dana dolazi nameštaj. Što znači da imamo mesec dana da renoviramo sve. Svi majstori će biti isplaćeni i neće biti problema.-govorila sam preispitujući sebe.

- Ja ti mogu pomoći sa unošenjem nameštaja i ostalog-rekao je Kosta, pokazujući na sebe.

- Ako možeš odsustvovati sa posla toliko dugo, onda u redu. Ali platiću ti za tu pomoć.

- Plati ti meni nekim dobrim kolačem. Mani novac.

- Kako želiš. Mogu ti napraviti kolač sa višnjama.

- Nisam to jeo, ne pamtim.

- Divno! Samo da kupimo namirnice. Nakon što sredimo sve.

- Važi se!

  Sutradan smo otišli do lokala da se nađemo sa godpodinom Lijem. Kupila sam lokal i bila sam jako srećna zbog toga.

  Narednih mesec dana je prošlo u renoviranju kuće i lokala. Majstori su, naravno, sredili kuhinju i sve ostalo u lokalu po mojoj želji. Za to vreme, kada je kuća bila gotova, Kosta i ja smo unosili nameštaj i montirali sav nameštaj i aparate u kući. Nakon mukotrpnog posla, seli smo u dnevni boravak i gledali seriju.

- Sutra praviš kolač?-upitao je Kosta umorno.

- Da. Sutra idem da kupim namirnice. Hoćeš da prespavaš ovde?

- Mogao bih. Imaš dosta slobodnih soba u kući.

  Otišli smo svako u zasebnu sobu, odradili higijenu i mrtvi umorni se srušili na krevete i zaspali.

Timeskip

  Nekoliko meseci nakon uređivanja kuće i lokala, moj posao odlično napreduje. Radnice su zadovoljne. Kosta me je naučio korejskom pismu i jeziku, tako da mi je sada mnogo laše da se sporazumem sa ljudima. Kosta i ja redovno provodimo vreme zajedno. Uveče dođe da gledamo filmove.

- Dobro jutro!- javila sam se radnicima.

- Dobro jutro šefice- pozdrave i oni mene. Uđem u kancelariju i sredim neku papirologiju. Obučem svoju uniformu, te odem u kuhinju. Počnem da oravim neke kolače i priđe mi Lia.

- Šefice, trebalo bi da otvorimo.

- U redu. Nastavi ti ovo, ja ću otići i rasporediti kolače i otvoriti.

- Dobro - rekla je za mnom.

  Otišla sam i obukla svoju drugu uniformu i otišla da poređam kolače. Otvorila sam radnju i otišla da popijem kafu. Oko deset minuta kasnije, začuli su se zvončići nad vratima. Podigla sam pogled sa sveske sa evidencijom prodatih kolača, i ugleda sedam momaka kako ulaze sa osmesima i sedaju za jedan od većih stolova u uglu, do prozora. Jedan od njih je ustao i došao do mene.

- Dobar dan. Šta biste naručili?-upitam ljubazno.

- Sedam porcija kolača sa višnjama-rekao je, odmeravajući me krajičkom oka.

- Za poneti ili...- nisam završila misao, a on me je prekinuo.

- Ovde.

- Odmah ću doneti.

  Klimnuo je glavom i otišao kod one šestorice koji su ga čekali za stolom. Izvadila sam tanjiriće iz pregrade ispod omanjeg izloga kolača pored kase. Izvadila sam sem tanjirića, u svaki stavila po jedno veće parče kolača sa višnjama i posula šećerom u prahu. Stavila sam to na jedan veći poslužavnik i odnela do stola.

- Izvolite- rekla sam postavljajući poslednji tanjirić pred momkom koji je došao do kase.

- Želite li još nešto?- upitala sam preletevši pogledom preko sve sedmorice.

- Sok od jagode- rekao je ponovo isti momak.

- Suga, ne voliš samo ti jagode. I meni jedan sok od jagoda- rekao je momak punijih usana i svetlijih očiju.

- Džimine, kopirantu- uzvratio je momak koga je Džimin, ako se ne varam, oslovio sa "Suga".

- Dva soka od jagoda. To je sve?- upitala sam momke.

- Da- rekli su svi u glas, osmehujući se.

- U redu.

- I račun uz sokove - rekao je Suga.

- Nema problema - kažem i odem do kase. Uzela sam flašu soka na rastvaranje od jagobe, petinu čaša ispunila njime, i napunila iste vodom. Odnela sam to na manjem poslužavniku zajedno sa računom. Položila sam čaše ispred Džimina i Suge.

- Sokovi i račun po želji - kažem i položim i račun ispred Suge.

- To bi bilo sve, zar ne momci? - upitao je Suga ostale.

- Da - rekli su ostali. Otišla sam nazad na svoje mesto, i nastavila da gledam i dopisujem nešto u svesku. Postalo mi je malo dosadno, te sam uzela da crtam nešto na zadljoj strani sveske. Čula sam razgovor onih momaka. Ali u jednom trenutku mi je njihov razgovor privukao pažnju. Slušala sam ih, ne sklanjajući pogled sa crteža.

- Suga, odmeravao si onu devojku kad god bi ti došla u vidno polje.- rekao je jedan od momaka.

- Pa šta. I ti si Namjun.

- Jesam jednom, kada je došla da donese kolač. Šta ti je priviklo pažnju pa da je odmeravaš. To što nije koreanka ili? - nastavio je Namjun.

- Ne znam. Lepa je.- Odgovorio je Suga. Hvala mu što tako misli.

- Kakongod. Hajde, trebalo bi da krenemo. Za oko dva sata imamo snimanje novog spota. - rekao je Namjun.

- Zgrada je preko puta, bukvalno. - rekao je Džimin.

- Tačno, ali trebalo bi da se vidim sa menažerom- rekao je Namjun.

- Ako ti tako kažeš. - Rekao je Suga.- Ja idem da platim.

- Dobro Suga. Sačekaćemo te ispred vrata.

- U redu.

  Ustali su sva sedmorica. Šestorica je izašla napolje, a Suga došao do kase.

- Jako lep kolač- rekao ke pružajući mi novac.

- Hvala Vam- kažem doksmeštam novac u kasu, i uzimam da bih mu vratila kusur.

- Nema na čemu- rekao je i uzeo kusur, smeštajući ga u novčanik.

- Do viđenja. Prijatan Vam dan- kažem kada je krenuo ka vratima.

- Takođe - rekaonje pre nego je otvorio vrata i otišao sa preostalom šestoricom.

____________________________________

  Evo ga još jedno poglavlje. Nadam se da vam se sviđa. Nije bilo velike pauze ni ovog puta. Nadam se da ste uživali u čitanju koliko i ja u pisanju. I nadam se da sam vas iznenadila pojavom ovih divnih bića. Utiske mi pišite u komentarima.

Volim vas❤️

Vote/com