Perfect love

2: Rešila sam - idem

  Budi me kucanje na vratima. Otvaram oči i pospano pitam ko je.

- Ja sam, Jela! Otvaraj ta vrata da ne bih provanjivala unutra!

- Evo, stižem!

  Nevoljno ustajem iz kreveta, i odteturam se do vrata. Otvaram ih, a uspred njih stoji Jela koja je bila spremna da me ubije da sam još minut ostala u krevetu.

- Šta ti je? Izgledaš kao da ćeš me ubiti.

- Šta mi je? Ti mene pitaš štami je? Stojim ovde već 15 minuta i lupam po ovim vratima, a ti spavaš!

- Nasam ja kriva što spavam kao zaklana i što me ni III svetski rat ne bi probudio.

- Dobro, to je tačno. Hajde, obuci se pa da idemo na doručak.

- Dobro. Dole sam za oko 10 minuta.

- Bolje bi ti bilo. Jer ako ja dođem po tebe, znaš da neće biti dobro.

- U redu Roki Balboa, shvatila sam.

  Utišla sam do kupatila u sklopu mone sobe i obavila higijenu. Obukla sam se i sišla na doručak.

- Dobro jutro!- rekla sam kada sam ušla u trpezariju.

- Dobro jutro i tebi draga- rekla je mama, dok je pržila slaninu.

- Sedi, doručak će biti brzo gotov.-rekao je tata koji je pravio omlet.

- Vidi, dovukla si se iz sobe.-čula sam Jelin glas iza sebe.

- Jesam. U ostalom, da si me ubila od batina tamo u sobi, sigurno ne bih sišla na doručak. Brinula bi se o meni kao o maloj bebi, što i radiš kada mi nije dobro, i pored toga što si mlađa od mene.

- Ne zaboravi da ću poći na medicinski fakultet kada završim sa gastronomijom.

- Ok. Štreberka- rekla sam šapatom, sama za sebe.

- Tu sam i čujem te.- rekla je i uputila mi pogled koji je jasno značio "ubiću te", i pored toga što je imala osmeh na licu.

  Doručkovali smo i bošlo je vreme da idemo. Jela i ja smo pošle prema vratima, ali me je tata zaustavio.

- Tara, stani.- rekao je, a ja sam se okrenula ka njemu.

- Da?

- Ovo je za tebe.

  Izgovarajući to, iz džepa je izvadio kovertu. Pružio mi je istu. Uzela sam je, otvorila, a u njoj sam našla ono što nisam želela da vidim.

- 100 000 dinara?!- rekla sam šapatom, gledajući u kovertu, pa u oca.

- Rekao sam da ti je bovac zagarantovan.

  Tata i mama su gledali u mene i oboje mi uputili topao osmeh.

- Ja... Stvarno ne znam šta da kažem sem, hvala vam.- rekla sam to i zagrlila ih iz sve snage.

- U redu. Sada sam definitivno rešila. Idem u Koreju.

- Kada?-upitali su me svi uglas.

- Za nedelju dana.

- Divno. Ali, molim te, dođi dan pre odlaska da provedeš sa porodicom.- rekla je mama, dok su joj se suze skupljane u očima.

- Obećavam da ću doći, ne brini.

  Tako smo se pozdravili, a Jela i ja smo pošle do mog stana. Kada smo stigle, jedna po jedna smo obavile higijenu i otišle u dnevni boravak. Upalila sam TV i gledale smo " Kuća Buka ". Smejale smo se sve vreme. Onda je Jeli nešto palo na pamet.